INOGOR
Atribucija
- selo: A kad selu Inogoru do’še (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:640) - mali: Doklen malom Inogoru do’še (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:523) - bez atribucije: Inogora i selo Jabuku (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:408)
Geografski položaj
42° 24' N, 18° 54' E
Mesto u Crnoj Gori.
Istorijat
Nekada tursko naselje više Bajica (vide).
Epski kontekst
Kod Vuka u Rječniku: „raselje (gdje su Turci stajali) više Baica:
Na Inogor malo polje doše”.
Ovako se javlja i u pesmama SANU IV, 13 i SM 9.
Selo Jabuka u Bajicama, koje se takođe pominje u Vuk VIII, 73, poznato je po tome što su njegovi stanovnici sa islama ponovo prešli u hrišćanstvo u vreme legendarne istrage poturica.
Osim u kontekstu istrage poturica 1707. (SANU IV, 13 – gde je pogrešno navedena 1702. godina), pominje se još i u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |