RUDNIK
Rudnik, varoš u Srbiji
Ostrvica, ostaci bedema u starom gradu na Rudniku
Etimologija
1296: in Seremo in contrata de Rudinico (Dinić 1978, 140), stsrp. Rudnikь (Даничић 3, 59). Toponimizovan termin rudnik, nastao sažimanjem od rudni breg. (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: U Rudnika grada bijeloga (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 63:72) - bez atribucije: Od Rudnika slavna gospodara (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 49:60); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 41
Geografski položaj
42° 47’ N, 20° 41’ E
Mesto u Srbiji.
Istorijat
Stari grad 11 km s/i od Gornjeg Milanovca, na ogranku Velikog Šturca.
U podnožju Šturca bili su bogati rudnici srebra i olova. Sagrađen je na antičkim temeljima (prema sačuvanom natpisu, u III v. obnovio ga je car Septimije Sever: Templum terrae matris conlapsum restituit. Od XIII v. pa sve dok ga Turci nisu osvojili, Rudnik je bio značajno mesto sa dubrovačkom kolonijom. U blizini grada nalazio se mali dvorac Srebrnica u kome je povremeno boravio despot Đurađ. U XVIII v. od Turaka ga je preoteo Eugen Savojski, ali su ga Turci povratili 1739. i spalili. U XIX v. u njemu je još uvek bilo nekoliko naseljenih turskih kuća. Po izbijanju Prvog srpskog ustanka, Rudnik je bio prvo mesto koje su ustanici napali i oslobodili 1804. Tu se naročito istakao vojvoda Arsenije Loma koji je prvi počeo bitku.
Epski kontekst
Pesma Vuk II, 63 pominje u Rudniku „veliku kuću Dizdarića”, a Vuk VIII, 49 bana Postupovića, „slavna gospodara”. U muslimanskoj pesmi KH I, 21 Rudnik se javlja u onom delu fabule koji se odigrava u gradu Aršanu (tj. Oršavi na Dunavu):
Otpukoše na Karalimanu,
Na Rudniku i na Todorniku,
I ostalim gradovima redom;
Sva s’ kaurska zemlja upalila (1164–1168).
pa se verovatno i ne radi o gradu nego o planini Rudnik čiji položaj otprilike i jeste peko puta Oršave.
U jednoj varijanti pesme »Početak bune protiv dahija« (SANU IV, 41) zapovednik utvrđenog grada Rudnika je istorijska ličnost Sali-aga zvani Rudnički Bik, brat Kučuk-Alije, velikog dahije.
Literatura
 | 1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [265] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1970 | Здравковић, Иван: Средњовековни градови у Србији, Београд. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:59] |
| 1978 | Динић, М. Ј.: Српске земље у средњем веку, СКЗ, Београд. cobiss |
| 1985 | Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985. [tom 1] |