ARAD
Arad
Etimologija
Grad u Rumuniji na Morišu, pominje se od XII–XIII v. kao Vrod(i), ime mu se izvodi od mađ. orr ‘nos’ ili od or(v) ‘lupež’ (Kiss 59a). (A.L.)
Atribucija
- na krajini grad: U Aradu na krajini gradu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 87:2) - bez atribucije: Kad pijasmo vino u Aradu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 87:77)
Geografski položaj
46° 10’N, 21°20’E
Grad u zapadnoj Rumuniji, na desnoj obali reke Moriš (Mureš), oko 17 km istočno od mađarske granice. Na levoj obali Moriša sačuvana je njegova stara tvrđava.
Istorijat
Grad je 1514. razrušen za vreme Doževe seljačke bune. Turci su ga zauzeli 1551. i do 1554. podigli novu tvrđavu koja je služila kao baza za pohode na Ugarsku. Austrijanci su je osvojili 1685. U mađarskoj revoluciji, Arad 1849. osvajaju Mađari i on postaje sedište Košutove privremene vlade.
Posle raspada Austro-Ugarske, Arad je Trijanonskim ugovorom (1920) dodeljen Rumuniji.
Krajem XIV i početkom XV v. oblast Arada naselili su Srbi koji su iz Srbije bežali pred Turcima. U XVII v. srpska zajednica je podigla u Aradu malu crkvu sv. Nikole, a 1702. veliku crkvu sv. apostola Petra i Pavla.
Epski kontekst
U Aradu je živela istaknuta porodica Tekelija. Pesma pominje „Srbina Tukeliju” (na drugom mestu javlja se i kao Tukunlija) u kontekstu borbe između Arađana katolika i Komadinaca protestanata, u kojoj su Srbi učestvovali na strani Austrije, tj. katolika (vide , ). Reč je, zapravo, o jednoj od borbi tokom Rakocijeve bune 1703-1711, u kojoj su Srbi teško stradali zato što su ostali verni austrijskom caru.
Rodonačelnik ove znamenite vlastelinske porodice iz Arada bio je Jovan Popović Tekelija junak bitke kod Sente i prvi zapovednik Pomoriške granice, koji se, ratujući uz austrijsku vojsku protiv Turaka, sa svojim vojnicima 1698. naselio u Aradu i zasnovao posebnu zajednicu odeljenu od starosedelačke. On je i opevan u pesmi Vuk III, 87. Njegov potomak, Petar Tekelija (1720–1792), bio je ruski carski general. Petrov bratanac, Sava Tekelija (rođen kao Sava Popović – 1761–1842), doktor prava i predsednik Matice srpske, zapamćen je kao dobrotvor i osnivač Tekelijanuma, zadužbine namenjene školovanju srpske omladine u Budimpešti. Tekelijanum je postojao sve do 1914. i to pod upravom Matice srpske. Zajedno sa Dositejem Obradovićem i Petrom Novakovićem Čardaklijom, Sava Tekelija je bezuspešno pokušao da povede srpski ustanak protiv Turaka još 1802.
Literatura
 | 1950 | Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1. [59, 382] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1985 | Форишковић, Александар: Текелије, Матица Српска, Нови Сад, cobiss |
| 1998 | Швикер, Јохан Х.: Политичка историја Срба у Угарској, Матица српска, Гутенбергова галаксија, Нови Сад – Београд. cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 cobiss |
| 2003 | Бура, Никола: Србија и свет у време Првог српског устанка 1804-1813. Хронологија – догађаји и личности, Теовид, Београд. cobiss |
| 2006 | Димић, Жарко: Аустро-турски рат ива, долазак Аустријанаца у Срем (1683-1699-1718), Срем кроз векове, зборник радова, Вукова задужбина, Институт за књижевност и уметност Беочин, Бероград, 103-128. cobiss |