GRAČAC
Etimologija
*Gradьčьcь, deminutiv od reči gradьcь ‘tvrđava’ (koja je po svojoj strukturi takođe deminutiv na -ьcь, ali se kod nje deminucija više nije osećala). Istog porekla je i Gradačac. (A.L.)
Atribucija
- grad: Dok on dođe iz Gračaca grada (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 24:103)
- grad bijeli: Do Gračaca grada bijeloga (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 10:317)
- careva palanka: Od Gračaca careve palanke (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 2:599)
- bijeli: Sta begati Gračcu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 61:124); KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 67 - bili: Hajde sada do Gračaca bilog (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 10:608)
- ravan: Pravo side do Gračaca ravna (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 5:94)
- bez atribucije: Do Gračaca Hasan Ćelebiću (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 62:905); KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 65, 67; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 61, 74; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 10
Geografski položaj
43° 51’ N, 15° 52’ EMesto u Hrvatskoj. Mala varoš u sredini Gračačkog polja oko donjeg toka reke Otuče, na putu Zagreb–Gospić–Split u Zadarsko-kninskoj županiji.
Istorijat
Mesto je podignuto na preistorijskim i antičkim ruševinama. Tragovi srednjovekovnog grada vide se na lokalitetu Gradina blizu katoličke crkve; tu je bilo sedište stare Otučke župe. Prvi put se pominje 1302. kao utvrđeni grad (koji je 1509. bio u posedu Ivana Karlovića). Pod Turcima je bio od 1527. do 1687.
U Gračacu je poslednje (i mirne) godine života proveo čuveni primorski hajduk Stanislav Sočivica (XVIII v.). O njemu je, u diskusiji o morlacima, najpotpunije pisao Ivan Lovrić 1776.
Epski kontekst
Hrišćanske pesme pominju Gračac kao mesto hajduka Pandže (Vuk III, 74), odnosno Vučka Ljubičića sa kojim Senjani imaju neizravnane račune:
Da tražimo Vučka Ljubičića,
U Vučka je puška Jurišina,
Britka sablja arambaše Plavše,
I oboje toke Tadijine,
Mrkonjića i kalpak i perje;
Te Senjanom nosi na sramotu (Vuk III, 61:16-22).
U muslimanskim pesmama iz Gračaca dolaze Hasan Čelebić (KH I, 24; KH II, 62, 65; EH 2, 5, 10) i „lepa Zlata”, kći gračačkog dizdara (KH II, 67).
Literatura
1948 | Lovrić, Ivan: Bilješke o Putu po Dalmacii opata Alberta Fortisa i Život Stanislava Sočivice, preveo Mihovil Kombol, Zagreb : Izdavački zavod Jugoslavenske akademije. cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [164] cobiss |
1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [78] cobiss |
1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [I] |