NOVI PAZAR, Novi Pazari, Jenji Pazar, Pazar, Pazari

sl1

Novi Pazar ma reci Raškoj

sl1

Novi Pazar, turski centar

Istorijski nazivi

Novo Trgovište

Etimologija

Srpski naziv trgovište zamenjen turcizmom pazar. Stari naziv Ras verovatno reflektuje ime poznoantičkog utvrđenja Arsa zabeleženo u VI v. kod Prokopija, od latinskog (terra, silva) arsa ‘spaljena zemlja, šuma; krčevina (nastala paljenjem)’. (A.L.)

Atribucija

Novi Pazar

Novi Pazari Jenji Pazar Pazar Pazari

Geografski položaj

43° 08’ N, 20° 31’ E   
Mesto u Srbiji. Grad na ušću reke Jošanice u Rašku,18 km j/z od grada Raške.

Istorijat

Prvi put se pominje u XIII v. kao Novo Trgovište, čije su ime Turci kalkirali u Novi Pazar.
U blizini današnjeg Novog Pazara nalazila se rimska stražara Azinos, a od X do XII v. vizantijska pogranična tvrđava Ras, kasnije prestonica Stefana Nemanje. U Rasu i Deževi održavani su državni sabori. Pominje se često u starim izvorima (Stefan Nemanja „sьzda monastirь svetago Georgija vь Rasě; „Anastasija ide kь svetěi bogorodici u Rasь”)*. Sveti Sava je (po letopiscu) postavio episkopa „u Rassu vь hramě svetyhь apostolь*. Između 1346. i 1459. ime Ras se postepeno gubi, a mesto se pominje pod imenom Trgovište („vь Trьgovišti iže va Rase podь krilomь svetije troice zovomь Sopoćani [Sopoküjani]”)**. Od kraja XV v. javlja se ime Novo Trgovište ili Novi (Jeny) Pazar koji Ese-beg Isaković osniva 7 km s/i od starog Rasa, usred polja na raskrsnici puteva. Reč potiče od persijskog bazar koje je preneto u turski, a označava mesto za trgovinu, tj. pijacu.
U tursko vreme mesto je bilo značajan trgovački centar i karavanska stanica na raskrsnici makedonsko-bosanskih karavanskih puteva. Tokom XVI i XVII v. Novi Pazar je bio najveća varoš u južnoj Srbiji sa mešanim stanovništvom koje su činili Turci, Srbi, Dubrovčani i Mlečani. Krajem XVII v., za vreme austrijsko-turskih ratova, ustanici su zauzeli Novi Pazar, ali su ubrzo morali da ga napuste. Tom prilikom su ga zapalili, pa je u XVIII v. grad izgubio raniji značaj. Posle Požarevačkog mira (1718) opet je postao važan turski centar, ali je 1731. stradao od poplave, a 1737. je ponovo bio spaljen. U to vreme, ispunjeno sve većim nemirima, Novi Pazar su napustili i Dubrovčani. Još jednom je bio spaljen 1809. (ovaj put od strane Karađorđevih ustanika), a od 1822. do 1878. pripadao je Bosanskom pašaluku.

Epski kontekst

U pesmama, Pazar pripada Relji Krilatom (ili Krilatoviću), dovođenom u vezu sa Dušanovim doglavnikom Hreljom, koji je kao monah umro 1343. u manastiru Rili (danas u j/z Bugarskoj). Bliži epici je ipak jedan drugi Hrelja koji je istorijski lociran u oblast Novog Pazara, pa mu je tu nađena i nadgrobna ploča. Nadimak Krilati mogao je nastati po jednom delu konjske opreme koja je služila za zastrašivanje neprijateljskog konja i imala je oblik sličan krilima (u upotrebi u XVI v.), ili možda po krilima koja su se nosila na čelenci kao deo viteške opreme.
Pesme pominju Novi Pazar u kontekstu bitke Crnogoraca protiv skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije na Martinićima 1796. (Vuk IV, 11), bune hercegovačkih Turaka pod Husein pašom Gradaščevićem, Zmajem od Bosne, 1831. (SM 62), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14), itd. U SANU IV, 42 u Pazaru se pominje „srednji grad”, što je u čitavom korpusu jedini spomen te vrste:

Zakukale dvije kukavice
U Pazaru na srednjemu gradu
(1-2).

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [592]
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [83]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:40*, 44, 311**]
book1977Зиројевић, Олга: Нови Пазар у турским изворима до краја XVI века, Новопазарски зборник 1, Нови Пазар, 111-120.
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [265, nap. 34]  cobiss
book1984Дрнда, Х. Ч.: Оснивање Новог Пазара и његов развитак до краја XVI столећа, Новопазарски зборник 8, 77-103.
book1999Поповић, М.: Tvrđava Ras, Arheološki institut, Posebna izdanja 34, Beograd.  cobiss
book2005Томовић, Гордана: Микротопонимија око града Раса према турском попису из 1468/9. године, Споменица Милана Васића, Академија наука и умјетности Републике српске, Бања Лука, 165-184.  cobiss