HOTIN
Istorijski nazivi
Chocim, Khotin
Etimologija
‘Hotimov grad’, izvorno pridev na -jь; lično ime u osnovi je po poreklu particip prezenta pasivnog od *xotěti ‘hteti, mariti’ ili skraćeno od Xotimirъ. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: I prihvati Bender i Hotina (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:135)
Geografski položaj
Grad u Besarabiji (Ukrajina), na desnoj obali Dnjestra.Istorijat
Podignut je na temeljima starog slovenskog utvrđenja i nazvan po Kotizonu, dačkom poglavici iz III v. U X v. bio je uključen u Kijevsku Rusiju, a do XIII v. se razvio u važan trgovački i zanatski centar sa đenovljanskom trgovačkom kolonijom. U XIV v. pripadao je Ugarskoj, a u XV v. Moldaviji. Od XVI do XVIII v. često je prelazio iz ruke u ruku, a 1620. na kratko su ga osvojili i Turci. Kao poljski grad zvao se Hoćim (Chocim) i imao veliki značaj u ratovima Poljaka i Rusa protiv Turaka, ali 1712. konačno pada pod tursku vlast i ostaje pod njom sve do 1812.
I u rusko-turskim ratovima Hotin je često menjao gospodara. Rusi su ga osvojili 1739, ali su ga po odredbama ugovora o miru vratili Turcima. U rusko-turskom ratu 1768–1774. Rusi su ga zauzeli 1769, ali je 1774. vraćen Turcima na osnovu Kučuk-kajnardžijskog mira. U rusko-turskom ratu 1787–1791. Rusi su ga ponovo zauzeli 1788. pa su ga posle rata vratili Turcima. Osvajali su ga i 1807, ali je definitivno ušao u sastav Ruske imperije tek 1812. kao deo Besarabije.
U gradu postoje ostaci impozantnog utvrđenog zamka koji su u XIII v. podigli Đenovljani, u XIV i XV v. proširili Moldavci, a u XVIII restaurirali Turci Osmanlije.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu opsade Temišvara u XVII v. mada se, zbog pomene “Rakucije kralja”, lako može pomešati sa Rakocijevom bunom. Evropska istorija pod ovim događajem podrazumeva mađarski oslobodilački pokret protiv Habzburgovaca koji je 1703. poveo Ferenc II Rakoci (1676–1735). On je, međutim, po propasti ustanka prebegao prvo u Poljsku, potom u Englesku, pa u Francusku, i na kraju u Tursku gde je i umro, pa ga je teško povezati sa epskim Rakocijom koji se bori protiv Turaka u Erdelju gde i gine. Takav Rakoci bi morao biti bar dve generacije stariji, recimo deda Ferenca II - Đerđ II (1621–1660), erdeljski knez od 1648. pa do smrti, ali on ne bi imao prilike da otima Hotin od Turaka jer ga oni u to doba nisu ni držali. Porodica Rakoci je u čitave četiri generacije držala titulu izbornih kneževa Transilvanije i davala istaknute ličnosti zabeležene u evropskoj istoriji po znamenitim delima. Možda baš otud epika ne može da formira preciznu sliku o svakom od njih pojedinačno. Takođe vide .
Literatura
 | 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1995 | Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe. [75] |