LAURA
Atribucija
- bez atribucije: Iz Laure turske Kalaure (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 15:124)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
U pesmi, mesto blizu Beograda, na granici između Austrije i Turske:
a kad doše blizu Biograda
bijela je vila dozivala
iz Laure turske Kalaure,
dozivala Stojnu bijelome
po imenu Mehmeda vezira (122-126).
bijela je vila dozivala
iz Laure turske Kalaure,
dozivala Stojnu bijelome
po imenu Mehmeda vezira (122-126).
Termin 'kalaura' (metateza od 'karaula') označava njen pogranični položaj.
Siže opisuje udruženi napad poljskog i engleskog kralja i bečke i moskovske kraljice na Beograd, kao odmazdu za raniji turski napad iz Skadra i Nikšića na Crnu Goru.
Stojni Beograd koji se ovde pominje nije krunidbeni grad mađarskih kraljeva (Alba Regia, Stuhlweissenburg, Szekes-Fehérevár, Belehrad Kralovsky), već Beograd u Srbiji (vide), na ušću Save u Dunav (Tuna Belgradi, odnosno Dunavski Beograd, kako su ga označavali Turci). Stojni, beli i stojni beli su njegovi uobičajeni epski atributi.
Imajući u vidu pomen evropskih vladara, naročito bečke i moskovske kraljice (verovatno Marije Terezije i carice Jelisavete, epske Jelisavke), opevani događaj bi se možda mogao datirati u XVIII v. (posle 1717. kada je Beograd osvajao Eugen Savojski). U obzir dolaze austrijsko-turski (1737-1739) i rusko-turski rat (1736-1739, posle rata za sukcesiju na poljskom prestolu). Oba puta u sukobima su bile angažovane sve pomenute zemlje osim Engleske, pri čemu je rusko-turski rat i završen mirom u Beogradu 1739.
Uvođenje Crne Gore u ovaj kontekst otežava pouzdaniju rekonstrukciju istorijskih koordinata pesme. Geografski epski podaci su takođe nepouzdani budući da se hrišćanska vojska skuplja po malo verovatnoj trasi: Rusija → Engleska → Poljska → Austrija → Beograd.