KUMANOVO
Etimologija
Od etnonima Kuman, možda u svojstvu ličnog imena. (A.L.)
Atribucija
- bijeli grad: Na bijelu gradu Kumanovu, / Onđe bješe Kostadine bego (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:123–124) - bez atribucije: Po Tetovu i po Kumanovu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:220)
Geografski položaj
42° 07’ N, 21° 40’ EGrad u Makedoniji.
Istorijat
Nalazi se na Kumanovskoj reci, u Moravsko-vardarskoj dolini, okruženoj ograncima Skopske Crne gore sa zapada i Osogovskih planina sa istoka.
Kao seosko naselje pominje se u XIV v. u povelji srpskog kralja Stefana Dečanskog. Kraj oko Kumanova zvao se Žegligovo, a 1354. zemlja želigovska pominje se kao baština sevastokratora Dejana, kasnije Dejanovića. Ime Kumanovo dolazi verovatno po Kumanima koji su naseljavali ove krajeve u XIV v.
Pod tursku vlast pada posle bitke na Rovinama 1395. u kojoj su poginuli gospodari kumanovskog kraja Dejanovići.
Kao varoško naselje počinje da se razvija u XVII v. Kumanovo je zauzeto 1689. u toku Karpoševog ustanka (za vreme austrijsko-turskog rata 1683–1699) i u njemu se Karpoš proglasio knezom od Kumanova. Turci su ga povratili iste godine. Posle ovog austrijsko-turskog rata broj stanovnika Kumanova naglo je opao. Pod srpsku vlast je dospelo 1912. posle Kumanovske bitke koja je proterala Turke iz Makedonije.
Epski kontekst
Pesma Vuk III, 10 vezuje za Kumanovo ime bega Kostadina, istorijskog Konstantina, sina Dušanovog sevastokratora Dejana, gospodara kumanovske oblasti. On je, posle smrti cara Dušana, vladao krajevima u s/i Makedoniji (gradovi Strumica, Štip, Kratovo i Velbužd). Poginuo je 1395. na Rovinama, i on kao turski vazal poput Marka Kraljevića (u pesmama se i pominju kao pobratimi). U pesmi SM 63 javlja se u kontekstu boja na Deligradu 1806.
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [595] |
1969 | Речник српскохрватскога књижевног језика, Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, „Матица српска", Нови Сад — Загреб 1969. |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:332, 505] |