KOSTAJNICA
Kostajnica, stari utvrđeni grad
Kostajnica 1914.
Etimologija
Prvobitno *Kostanjnica, od kostanj ‘kesten’ < lat. castaneus (Skok II 164b). (A.L.)
Atribucija
- šeher: Pa ćeš šeher sići Kostajnici (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4:1272)
- bez atribucije: A Dubicu i s njom Kostajnicu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 21:29); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38; ER 125; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 76; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 43
Geografski položaj
45° 13’ N, 16° 32’ E
Grad u Hrvatskoj.
Istorijat
Podignut je na adi u reci Uni kod rukavca Unice, preko koje je u srednjem veku vodio put između Kostajnice i Bosanske Dubice („ad viam de Koztainicha ad Dubicham”, 1240). Služio je za odbranu prelaza u Bosnu.
Kao utvrđeni grad u posedu feudalne porodice Arlandovića i srpskog despota Vuka Brankovića (Zmaj Ognjeni Vuk 1430–1485) spominje se u XV v. Bio je u vlasti Frankopana i potom porodice Zrinskih. U to vreme, početkom XVI v. Kostajnica je bila postala „glavna i najjača tvrđava na Uni”. Kad je Zrinski sa krajiškim kapetanima krenuo u pomoć Sigetu 1556, bosanski sandžak-beg Malkoč je zauzeo Kostajnicu.
Kostajnička kapetanija osnovana je 1578. Bila je sedište dizdara, kapetana i kadije Kostajničkog kadiluka. Bosanske i krajiške snage su pod komandom kapetana Hrvatske, Dalmacije i Slavonije Ivanom Draškovićem i krajiškim generalom Herberštajnom bezuspešno opsedale Kostajnicu 1596. Žigmund Erdedi je uspeo da je zauzme 1637, ali je ubrzo morao da se povuče pod navalom Turaka. Kostajnicu je osvojio tek Ludvig Badenski 1688. Krajem XVII v. osnovana je Kostajnička kapetanija (zvana još i Kostajnička krajina) u sastavu Banske krajine. Bila je podeljena na 9 knežija.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu osvojenja grada Cetina 1790. pod generalima Laudonom i Devensom (Vuk VIII, 38), a u muslimanskim pesmama kao mesto Ćore Mustajbega (EH 4; MH IV, 43) i kao jedan od tri grada (Dubica, Kostajnica, Semendra) koje Turci nude u otkup za ličkog Mustaj-bega (KH I, 21).
U pesmi SANU III, 11 pominje se voda Kostajnica.
Ime sličnog zvučanja – Kosajnica (Vuk III, 10:63) – označava zapravo oblast Kosanicu u Srbiji i vezuje se za epskog junaka Kosančić Ivana.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Grad, Kostajnica] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [209] cobiss |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [220, nap. 17, 18] cobiss |