NOVO BRDO, Novo

sl1

Novo Brdo, ostaci utvrđenja

sl1

Novo Brdo, "izgled, presek i arhitektonski detalji" (iz monografije Đurđa Boškovića Novo Brdo, Skoplje 1939)

Istorijski nazivi

Nuovomonte, Novaberda

Etimologija

Srpski i italijanski naziv su prevod nemačkog (saskog) Nyeuberghe, Nouaberga, gde berg ‘brdo’ ima značenje ‘rudokop’. (A.L.)

Atribucija

Novo brdo

Novo

Geografski položaj

42° 37’ N, 21° 25’ E   

Istorijat

Ruševine grada na vrhu Male planine, blizu izvorišta Južne (Binačke) Morave, oko 40 km istočno od Prištine, u Srbiji.
Grad je štitio glavno naselje rudara, zanatlija i trgovaca u ovom kraju. Zahvaljujući bogatim rudnim nalazištima, brzo se razvijao i već sredinom XIV v. postaje najveće rudarsko mesto u Srbiji, a početkom XV v. jedno od najvećih naselja u unutrašnjosti Balkana.
Novo Brdo je bilo povezano karavanskim putevima sa mnogim trgovačkim centrima, osobito na jadranskoj obali. Glavna izvozna roba bilo je srebro, posebno „glamsko srebro” (argentum de Glama), koje je zbog visokog procenta zlata bilo nadaleko traženo. U XV v. neki pisci zovu Novo Brdo „gradom srebrnim i uistinu zlatnim” (u epici, međutim, ta se formula vezala za Majdan, vide), „majkom gradova” i sl. Novo Brdo je imalo i kovnicu novca (od 1349. pominju se novobrdski groševi – grossi de Novaberda). O značaju grada govori Zakon grada Novog Brda (1412) kojim su u doba despota Stefana Lazarevića bila regulisana različita prava i obaveze građana. Glavni predstavnici vlasti bili su vojvoda, knez, kefalija i veće od 12 građana, tzv. purgara. Osim Srba, u Novom Brdu živeli su Dubrovčani, Saksonci, Grci, Albanci i drugi.
Od početka XV v. Novo Brdo je često izloženo turskim napadima. Od sultana Muse odbranjeno je 1412, od sultana Murata II 1427. i 1429, ali su ga Turci osvojili 1441. Na osnovu Segedinskog mirovnog ugovora 1444. morali su da ga vrate (zajedno sa još 23 druga grada) despotu Đurđu Brankoviću u avgustu iste godine. Turci konačno osvajaju Novo Brdo 1. juna 1455. Iako je i pod turskom vlašću duže vreme ostalo pretežno hrišćanski grad, Novo Brdo je na početku XVIII v. – posle austrijsko-turskih ratova – gotovo opustelo.
U podgrađu je arheološki istražena monumentalna katedralna crkva i južno od nje ostaci još tri manje crkve. U nekadašnjem „Donjem Trgu” otkopana je tzv. „Saska crkva” posvećena Bogorodici. U pisanim izvorima ona se pominje kao Santa Maria de Nuovomonte in Dogni Targ, a pripadala je svem katoličkom stanovništvu.

Epski kontekst

Prema kontekstu, u pesmi Vuk IV, 31 – koja peva o boju na Deligradu 1806. – možda se misli na oblast pod istim imenom, a ne na sam grad. U pesmama (SANU II, 75, 76) sa motivom opklade u naizgled nemoguć zadatak – da se za obdanicu pređe put od Novog do Kratova i nazad – teško je reći koje Novo je u pitanju: Novo Brdo, Bosanski Novi ili Herceg Novi koji se svi ponekad javljaju i u ovom obliku. Kajica Radonja i njegova žena Klužanka (Kološvarka Mara) pretežu na stranu Novog Brda, budući da se u pesmama ovaj vojvoda uvek vezuje samo za kneza Lazara i njegovu pratnju, a zna se da je poslednji držalac Novog Brda bila kneginja Milica. Za epiku je to i više nego dovoljna osnova da pravi dalje kombinacije. Uz to, veza Kajice Radonje sa Bosanskim i Herceg Novim još je mnogo manje verovatna od ove.

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:170]
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [376-379]  cobiss
book1997Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд.  [105]  cobiss