KOMARNICA
Etimologija
Od *Komarьna rěka ‘reka kraj koje ima puno komaraca’, up. s. h. Komarni Dol (XIII v.), češ. Komárno na Labi, slč. Komarno na Dunavu. (A.L.)
Atribucija
- ravna: Đurđić Joko s Komarnice ravne (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58:22); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11
Geografski položaj
43° 3’ N, 19° 3’ ESelo u Crnoj Gori.
Istorijat
Nalazi se na obalama istoimene reke, 6 km s/z od Šavnika. Svojevremeno, najveće selo u Drobnjaku. Ime nekadašnje župe i nahije sačuvano je u nazivu sela i reke. Komarnicu su zasnovali Đurđići koji su rodom iz Đurđeva Dola u Rudinama.
Kad su se prvi doseljenici današnjeg stanovništva tu nastanili, nije bilo sela, ali je to ime postojalo. Otuda i lokalni predlog etimologije po kojoj je selo dobilo ime prema reci Komarnici, a reka po svom koritu - po toku koji se provlači kroz planinske predele i nosi (tj. komara, varda), lupa kamenje.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu smrti Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 58) kao mesto iz kojeg potiče izvesni Joko Đurđijć, jedan od drobnjačkih zaverenika.
Reka Komarnica pominje se u SANU IV, 32.
Literatura
1902 | Томић, Светозар: Дробњак. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник I/4, 357-492. [357-492] |
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [69] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [204] cobiss |
1991 | Маловић-Ђукић, Марица: Комарница жупа и нахија у средњем веку, Дурмиторски зборник 1, На извору Вукова језика, Титоград, 185-189. |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |