PRIŠTINA, Prištinja
Etimologija
Stsrp. Priština, pridev prištevьskyj, stanovnik Prištevьcь (Даничић 2, 446). Možda identično hidrografskom nazivu češ. prýšt’ina, dijal. prýščina ‘izvor, podvodno mesto u polju’, od slov. *pryskati ‘prskati’; proširena osnova prištev- (takođe u imenu rečice Prištevka) daje povoda da se pomišlja i na fitonim prišt, prišteva trava, up. hidronim Prištevica na Zlatiboru. Konačno, moguća je veza sa imenom poznoantičkog kastela u Dardaniji Priskoúpera, hibridne složenice sa lat. ličnim imenom Priscus u prvom i tračkim nazivom za naselje pera / para u drugom delu. Up. Лома 1997, 3 d. (A.L.)
Atribucija
Priština
- grad: U Kosovo u Prištinu grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:136) - grad bijeli: Od Prištine grada bijeloga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 53:10) - bijela: Te je šalje bijeloj Prištini (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:119)
- ravna: On pokupi svu Prištinu ravnu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:218) - bez atribucije: Do Prištine đe panađur biva (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:20); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 17; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 63, 161
- ravna: Od Planine stare do Prištinje ravne (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:1002) - bez atribucije: Od Prištinje do vode Sitnice (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:1003)
Geografski položaj
42° 40’ N, 21° 10’ EGrad na Kosovu, u Srbiji.
Istorijat
U antičko doba, 10 km j/i od današnje Prištine, bio je u II v. grad Ulpijana (Ulpiana), razoren pa obnovljen u VI v. pod vizantijskim carem Justinijanom.
U doba Stefana Nemanje Priština se pominje kao „veliko selište”. U njoj su kraljevi Milutin i Stefan Dečanski, car Dušan, despot Stefan Lazarević i Vuk Branković imali dvorove. Pala je pod tursku vlast sredinom XV v. i do XVII v. ostala malo mesto jer je centar sandžakata prenet u Vučitrn. U XVIII i XIX v. postepeno dobija na značaju, postajući prvo sedište vilajeta, pa pašaluka, nahije i – na kraju – sandžakata. Priština je dosta stradala u doba Pikolominijevog pohoda 1689. i austrijskih upada koji su za njim došli, a potom i od požara 1859. i 1863. Sredinom XIX v. bila je poznata po panađurima i zanatima koji su se delimično održali i do danas. Od Turaka je oslobođena u balkanskim ratovima 1912.
U Prištini se nalazilo ili još uvek postoji nekoliko srpskih manastira i crkava. U crkvi sv. Spasa bio je sahranjen knez Lazar (posle nepune 3 godine prenet u Ravanicu). Na tom mestu Turci su podigli džamiju.
Prema turskom defteru iz 1477. u Prištini je postojao manastir Bukovac ili Presveta Bogorodica. Nije utvrđeno gde se nalazio. Manastir sv. Đorđa upisan je u turski defter iz 1544. ali je zapusteo pa je na njegovom mestu podignut karavan-saraj. Stara Prištinska mitropolija bila je u mahali Mitropolija. Porušena je i od njenog materijala podignuta je Pirinas džamija. Crkva sv. Petke, koju su po predanju sagradili egipatski vojnici na službi u Prištini, bila je na mestu današnje Kopt džamije. Pretpostavlja se da su na mestima crkava sv. Nedelje, Vozviždenija časnog krsta i Sv. arhanđela takođe podignute džamije.
Epski kontekst
Pesma pominje Prištinu kao grad Malić-paše (SM 63), odnosno mladog Milić-paše u kontekstu boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31), kao grad iz kojeg stižu bogati tovari robe (Vuk IV, 53; SANU IV, 17), kao mesto sa panađurom koje je u davnini pripadalo Pletikosi Pavlu (SM 62) itd.
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:446] |
2005 | Ристановић, Слободан (прир.): Кроз Србију и Црну Гору, Београд. cobiss |
2007 | Ковачевић-Којић, Десанка: Градски живот у Србији и Босни ( XIV- XV вијек), Историјски институт, Београд. cobiss |
2009 | Урошевић, Атанасије: О Косову : градови, насеља и други антропогеографски списи , Приштина : Народна и универзитетска библиотека "Иво Андрић", 2009 . - 544 стр. cobiss |