KLADUŠA (Velika)

sl1

Velika Kladuša, tvrđava na brdu

sl1

Velika Kladuša, stari grad

Istorijski nazivi

Gornja i Dolnja

Etimologija

Od kladuša ‘vodenica na kladama’ (Skok II 87ab). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

Velika i Mala Kladuša, u BiH.

Istorijat

Svaka je imala svoj utvrđeni grad i poseban kotar.
1. Mesto koje se pominje u navedenim pesmama jeste grad i trgovište Velika (ranije Gornja) Kladuša. Grad je podignut na bregu iznad desne obale reke Graborske (koja se uliva u Kladušnicu) i danas je u ruševinama. Prvi put se pominje 1280.
Knezovi u Kladuši, koji su bili u rodu sa knezovima Blagajskim i bosanskim vojvodom Vukmirom iz Usore, prvi put se pominju 1348. (kad i crkva sv. Martina), a sam grad (bez oznake za veličinu ili položaj u prostoru) prvi put u jednom latinskom spomeniku iz XV v., pa potom u XVI v. („1577. uzeše Turci veliku Kladušu”*).
U XV v. Kladušu su držali Frankopani Cetinski, a posle njih ban Ivan Tuz od Laka i njegov brat Osvald. Posle Tuza ponovo je došla u vlast Frankopana (Slunjskih). Poslednji je Kladušu držao vojvoda Juraj Gvozdanović koji je 1585. iz nje izveo stražare i napustio grad. Nedugo potom Janko Šnicenbaum (Schnitzenbaum) zapalio je ono što je od kladuških kuća preostalo iza turske paljevine 1582. pod Malkoč-begom. Kladuša je posle toga ostala pusta pedeset godina, a Turci su je obnovili i ponovo naselili tek 1633.
U Velikoj Kladuši kod Hrnjičinog bunara bila je kula Muje Hrnjice o kome pevaju brojne pesme (predanje o toj kuli bilo je još uvek živo 1935). Muja Hrnjica i njegova braća, zajedno sa Mustafom Kozličićem, pominju se u izveštaju Krste Frankopana Tržačkog od 20. novembra 1641. Muja je stradao u Petrovoj gori od ruke pobratima Meha Katarice koji je na njega pucao iz zasede. Mujin brat Halil poginuo je u Banjaluci zajedno sa Talom Ličaninom, a drugog njegovog brata Omera ubio je – opet iz zasede – harambaša Stojan iznad vrela reke Korenice.
2. Mala Kladuša (nekada Donja) – selo u Bosni u okrugu Bihaćkom. U izvorima se pominje jedna crkva koja je bila u Maloj Kladuši. Kod Vuka u Rječniku navedena je kao ‘grad u turskoj Hrvatskoj’.

Epski kontekst

Velika Kladuša se pominje kao grad braće Hrnjica u svim navedenim muslimanskim pesmama. U hrišćanskim se (osim u Vuk III, 18, 20, 22, 24 gde se nailazi ili prosto na Muju, ili na Muju Hrnjicu, tj. Hrnjavinu Muju) najčešće pominju samo „Turci Kladušani”, ili pak kladuški Rujica (MH IX, 21), ili Bojičić Alil (Vuk VI, 75) itd. Pesma pod nazivom „Propast Kladuše” (SM 100) ne opisuje kraj turske vlasti u tom gradu (koji se zbio 1878. kada je Austrija okupirala Bosnu), već jednu od lokalnih bitaka u kojoj je poginulo tako mnogo Kladušana, da se grad više nikad nije sasvim povratio (prema epskom tumačenju).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.  [s.v.*]
book1943Lopašić, Radoslav: Bihać i bihaćka krajina, 2. izd. Zagreb.
book1954Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo.  [85]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [412, 247]  cobiss
book2003Palavestra, Vlajko: Хисторијска усмена предања из Босне и Херцеговине: Студија – Зборник – Коментари, приредио Мирослав Нишкановић, Београд.  cobiss