GORANSKO
Goransko, kula vojvode Lazara Sočice
Atribucija
- selo: Na Goransko selo doodiše (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 51:61) - selo krvavo: Na Goransko, na selo krvavo (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38:380) - ravno: Dok izađe na ravno Goransko (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 44:146) - bez atribucije: Kako mi je pao na Goransko (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 51:9)
Geografski položaj
43° 7’ N, 18° 49’ E
Selo u Pivi (Crna Gora), blizu Plužina.
Istorijat
Smešteno je u uglu nad kanjonom Pive i Sinjca, više manastira Pive. Deli se na varošicu Goransko i na selo čije su kuće raštrkane po dolinama oko varoši. Krajevi sela su: Šume, Sinjac i Okrajci. Sinjac se računa kao zaselak i on se nalazi u izvorištu reke Sinjca.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto popa Lješevića u kontekstu pogibije Ibre Airovića u Dugi (Vuk IV, 51), kao mesto kneza Nikolice u kontekstu sukoba hajduka Malenice sa Mijatom Tomićem (Vuk VII, 44) i u kontekstu boja na Grahovcu 1858. (SANU IV, 38).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [148] cobiss |
| 1987 | Brajović, Mihailo Bebo: Durmitor i Tara svjetska prirodna baština, Beograd. cobiss |