CERNICA
Istorijski nazivi
Černičse
Etimologija
Od cer ‘vrsta hrasta Quercus cerris’. (A.L.)
Atribucija
- kasaba: I odoše kasabi Cernici (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 72:166)
- na Hamsku glavicu: U Cernicu na Hamsku glavicu (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 72:65)
- bez atribucije: U Cernici konak učiniše (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:191); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 11; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 72
Geografski položaj
43° 4’ N, 18° 31’ E
Selo u BiH. Nalazi se južno od Gackog, na granici sa Crnom Gorom. Nekad selo i carina u staroj Zeti. Tursko ime Černičse. Takođe i istoimena reka i kraj oko nje.
Istorijat
Radi se zapravo o jednom od tri sela (Cernica, Ključ i Zagrač) koja se nalaze u uvali Cernici. Selo Cernica je poznato po najboljoj klimi u Gacku.
Cernica se pominje kao carina 1378, 1380. i 1381, a kao trg 1449. U njoj su Dubrovčani imali svoju koloniju. Turski subaša je u Cernici pomenut 1476.
Mesto Cernica je bilo sedište negdašnjeg Gatačkog kadiluka i tada su u njemu sedeli kadija i vojvoda. Nekad je to bila najvažnija čaršija između Trebinja i Foče, ali je izgubila značaj početkom XIX v. prenošenjem uprave u Gacko.
U Cernici postoje ostaci crkve koju je, po predanju, podigao vojvoda Sandalj Hranić sa suprugom Jelenom Balšić, ćerkom Lazara Hrebeljanovića.
Epski kontekst
Muslimanska pesma pominje Cernicu u kontekstu sukoba Baja Pivljanina sa Hamzom Mijatovićem oko gatačkih sela, a hrišćanska u okviru neistorijskog sižea o ženidbi Rišnjanina hadžije.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. cobiss |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [108] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:448] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [453, nap. 16, 17, 18] cobiss |
| 1985 | Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60. |