KOM
Etimologija
Čest naziv za brda i planinske vrhove, verovatno u vezi sa okomit, okomiti se, nejasnog daljeg porekla (Skok II 131a); neki porede sa rum. < lat. coma u značenju ‘planinski greben’ (ЭССЯ 10, 179). (A.L.)
Atribucija
- planina: Kliče vila od Koma planine (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 8:1); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 28; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 11, 13, 32 - visoka planina: Baš od Koma visoke planine (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 27:56), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10, 13, 16 - visoki: Sa Veruša Koma visokoga (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:266) - bez atribucije: Čak od Koma te do Korjenića (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 42:268), Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 16
Istorijat
U pesmama se Kom pominje samo kao visoka planina, ali je na toj planini, na njenim obroncima, blizu sela Potkomlje, postojao utvrđeni grad (sada u ruševinama), sa iskopinama još iz rimskog doba. (Samo ime sela verovatno čuva uspomenu na nekadašnje podgrađe grada Koma.)
Ispod Koma prolazio je stari put koji je desnom obalom Neretve povezivao župu Kom sa Konjicom. Župa Kom (Com, Cora), koja se pominje u Letopisu popa Dukljanina, nalazila se na području Glavatičeva (Hercegovina), a Kom joj je bio župni grad. Župa Kom prvi put se pominje u XII v. kada je pripadala Podgorju, političkoj oblasti koja je obuhvatala područja Drine, Morače i Zete, uz gornji sliv Neretve zaključno sa rekom Ramom. Ta je oblast bila organizovana kao župa tokom čitavog XIV v. sudeći po naslednoj tituli župana u porodici Sanković. Kada je početkom XV v. porodica Sanković propala, župa je, sa najvećim delom Huma, pripala Kosačama. Godine 1444–1445. Kom je contato ili civitas, što se danas prevodi kao opština. Do sredine XV v. Kom je sigurno bio u rukama hercega Stefana. Turci su ga osvojili između 1455. i 1477. Posle toga je razoren a potom i napušten.
Kod Vuka u Rječniku: „mnoga se brda tako zovu, n. p. Kom u Vasojevićima”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu bitke na Carevom Lazu 1712. (SM 8), utvrđivanja grada Meduna neodređeno kad (SM 27), drugog pohoda Omer-paše na Crnu Goru (Vuk VIII, 73), vojevanja na Kuče (Vuk IX, 10, 11), ženidbe kneza Danila (Vuk IX, 13) i drugih događaja važnih za crnogorsku istoriju.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1958 | Anđelić, Pavao: Srednjovjekovni gradovi u Neretvi, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, n.s. XIII, 179-231. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:468] |