KOMADI, Komadija
Istorijski nazivi
Komāiti, Komádi, Komaiti
Etimologija
Od stmađ. ličnog imena (Kiss 350b). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Od Pišpeka i od Komadije (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 87:14)
Geografski položaj
47° 0' N, 21° 30' E
Mesto u Mađarskoj.
Istorijat
Pesma ga pominje u kontekstu borbi za vreme Rakocijeve bune (1703-1711), kada su se Srbi borili protiv Mađara kalvinista, na strani austrijskog cara, tj. na strani katolika. Iako se Rakocijevo ime nigde ne pominje, u ovaj događaj pesmu opredeljuje pomen generala Sunoge, zapravo istorijski identifikovanog grofa Antona Sunjoga, poljskog plemića, koji se u Rakocijevoj buni borio na strani kuruca. Posle Rakocijevog poraza kod Trenčina 1708, grof Anton Sunjog se vratio na svoj poljski posed Budatin, odbacio protestantizam i ponovo postao katolik.
Porodica Rakoci, čija su imanja bila zamak Mukačevo u Ukrajini, Šarošpotok (blatnjavi potok) i Regec u Ugarskoj, bila je jedna od najbogatijih u Ugarskom kraljevstvu. Tokom četiri generacije (Đerđ I, Đerđ II, Ferenc I i Ferenc II Rakoci) davala je izborne knezove Transilvanije.
Epski kontekst
Erdeljski knez u dva navrata: 1648–1657, 1659–1660. Turci su ga zvali Rakoči – knez jarac. Njegova osnovna želja bila je da se odupre Turcima i da za svoje planove pridobije Vlašku i Moldaviju. Uz to je potajno planirao da se domogne poljske krune. Kada se to pročulo, Porta mu je oduzela kneževske privilegije, ali je on svejedno pružio oružani otpor Turcima u čemu mu je potajno pomagao car Leopold I. Rakoci je poginuo u bici s Turcima 22. maja 1660. kod mesta Đalu na Somošu, u blizini Kluža. Čuven je po pobedi nad Turcima kod mesta Jenove 5. jula 1658. On se najčešće i javlja u muslimanskim pesmama kao Rakocija ban, ali je hronologija događaja u kojima sudeluje epski nepouzdana.
Rođen 1676. u Borši (Slovačka), umro 1735. u Tekirdagu (Turska), u izgnanstvu. Knez Transilvanije i vođa neuspele bune kuruca protiv Habsburške monarhije 1703-1711. Ferencov otac, deda i pradeda bili su transilvanijski kneževi, a majka Ilona kći Petra Zrinjskog, hrvatskog bana. Posle smrti Ferenca I Rakocija, Ilona Zrinjska se preudala za Imrea Tekeljija zvanog »kralj kuruca«.
Ustanak protiv Austrije, koji je Rakoci organizovao i započeo 1703, ubrzo je zahvatio svu Mađarsku i Transilvaniju. Mađarski sabor je 1707. zbacio s prestola Habzburgovce i poverio Rakociju upravu nad zemljom. Ipak, ustaničke snage su bile poražene 1711. kod Trenčina u Slovačkoj, posle čega je ustanak ugušen. Plemstvo je ubrzo (iste godine) zaključilo mir sa Austrijom i priznalo apsolutnu vlast kuće Habzburga, a Rakoci je emigrirao prvo u Poljsku, zatim u Englesku koja mu je otkazala gostoprimstvo, pa u Francusku i, najzad, u Tursku, gde je i umro 1735. Iz Turske je 1733-1735. organizovao novi mađarski ustanak protiv Austrije, tzv. Pomorišku bunu, u kojoj je učestvovao i stari general Pera Segedinac (1655-1736), kapetan šanca Pecke. Ustanak nije imao uspeha i ugušen je u krvi.
Literatura
 | 1936 | Матић, Светозар: «Аднађ Ђука од бијеле Стене», Гласник Историског друштва у Новом Саду, 9/2 (24), 181. |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [693] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Комадија] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Rakoci] cobiss |