LOZNICA
Loznica na Štiri - početkom ...
i sredinom XX v.
Etimologija
Od 1719. (Der Losanizer Distrikt). Čest topografski naziv; poimeničen pridev *lozьnъ, od loza. (A.L.)
Atribucija
- grad : Loznici se gradu prikučiše (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33 :136) - bijeli grad: Od Loznice, od bijela grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32:119) - bijela: Mislim sjesti u b’jelu Loznicu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33:34) - bez atribucije: U Loznici i u Pakovraću (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:43); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33, 36, 62; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73
Epski kontekst
Sudeći prema sižeima i pomenu Pakovraće crkve, biće da su ovde u pitanju dve Loznice, obe u Srbiji: današnji grad Loznica (Vukov Rječnik s.v. ad 2) i selo Loznica kod Čačka, u opštini Čačak (Vukov Rječnik s.v. ad 3), gde se nalazi i manastir Pakovraće.
1. Grad Loznica (43° 8' N, 21° 18' E) nalazi se u zapadnoj Srbiji na reci Štiri, pod Gučevom u Podrinju. Njene preteče su bile antički grad Ad Drinum i srednjovekovna Tisnica. Sadašnje ime je dobila po divljim lozama kojima je bio obrastao brežuljak Kličevac u j/z delu Loznice. Prvi put se pominje 1548. kao selo u nahiji Ptičar, a 1656. kao grad.
U austrijsko-turskom ratu 1788–1791. zauzele su je austrijske trupe 1789, ali su je Turci povratili 1790. Pripadala je Zvorničkom sandžaku Bosanskog pašaluka. Za vreme Prvog srpskog ustanka više puta su se bile bitke za Loznicu. Nju su 1804. prvu napali harambaše Đorđa Ćurčije i ustanici. Turci su pobegli iz nje preko Drine u Bosnu. Pesma Vuk IV, 33 peva o boju na Loznici iz 1810. kada je grad branio Anta Bogićević, na drugim mestima naveden kao gradski kapetan tokom Prvog srpskog ustanka (Vuk IV, 32, 36). Pod tursku vlast ponovo je pala 1813, a konačno je oslobođena 1815.
U Kneževini Srbiji pominje se kao varoš sa 295 kuća i 1203 stanovnika sa mirovnim i okružnim sudom i upravom. U Kraljevini Srbiji zavedena je kao varoš u Podrinskom okrugu („srez Jadranski”) sa poštom i telegrafom. Kod Vuka u Rječniku javlja se kao gradić u Jadru, u podnožju Gučeva.
U pesmi Vuk VIII, 73, koja peva o pohodu Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853, boj kod Loznice 1810. uzima se kao model ponašanja i ratnički uzor za otpor Turcima.
2. U kontekstu nemanjićkih vremena (XIV i XV v.), kod Vuka se jedna Loznica, uz Banjicu (vide), Pakovraću i Atenicu (vide), pominje kao lokacija vinograda epskog bana Milutina (vide ) pred njegov polazak u bitku na Velbužd (Vuk II, 31). U Rječniku, ta je Loznica u nahiji Požeškoj. Pesme kod tog mesta pominju i manastir Tronošu „kod Loznice na r'jeci Tronoši“ (Vuk II, 37:44).
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [238] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:20] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [153] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [135] cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [94] cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [350-352] cobiss |