ZEOKE
Atribucija
- bez atribucije: I Stanoja kneza iz Zeoka (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:218)
Geografski položaj
43° 50' N, 20° 15' ESelo blizu Lazarevca (Srbija).
Epski kontekst
Pominje se u Vuk IV, 24 u kontekstu početka bune protiv dahija, i u njemu knez Stanoje Mihailović.
Prema svedočanstvima savremenika, dahija Mehmed Fočić je pozvao knezove u Valjevo pod izgovorom da tamo ide u lov, a sa tajnom namerom da ih poseče. Na put za Valjevo krenuo je preko Beogradskog okruga ne bi li usput posekao kneza Stanoja Mihailovića iz sela Zeoka, ali se predomislio da ne bi uzbunio Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina i Karađorđa. Pošto je stigao u Valjevo i obavio što je imao nameru, Fočić je u Zeoke poslao trojicu turskih vojnika da završe sa knezom Stanojem. Knez, „ne nadajući se zašto su došli, da im ručak, no pri ručku dođe jedan petô stane naprag kućni i stane da kukureče, jedan od Turaka reče: ‘Kneže, oću li da ubijem ovoga oroza – petla.’ Knez Stanoje odgovori: ‘Možeš no ručka ima dosta.’ Turčin izvadi pištolj zapne, i skreše Knezu Stanoju u prsi, i namesto ga ubije. Sinovac Kneza Stanoja, Nikola momče od 25. godina kad vidi ubijenog svog Strica, utrči u vajat sčepa dugu pušku i kroz kućna vrata opali iz puške i ubije jednoga Turčina, a ona druga dvojica zatvore se u kuću i stanu vikati: ‘E glava za glavu nemojte na nas vala mi nismo krivi.’ Nikola je hteo, i na onu drugu dvojicu kroz kuću da puca, no rodbina i seljaci skoče, te ga od toga odvrate i propuste Turke te u Beograd odu.”
Literatura
1883 | Ненадовић, Константин Н.: Животи дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа Врховног Вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови Војвода и јунака. Као градиво за Србску Историју од године 1804 до 1813 и на даље, 1-2, У штампарији Јована Н. Вернаја, Беч. [1-45] cobiss |