ZAGORJE

Atribucija

Geografski položaj

43° 48' N, 17° 37' E   
Mesto u BiH.

Istorijat

Nalazi se u Hercegovini, 22 km j/z od Trebinja. Postojbina paša Čengića i njihov begovski posed.

Epski kontekst

Pesme u vreme pre Turaka pominju u Zagorju Ljuticu Bogdana (Vuk III, 10). I posle dolaska Turaka neko vreme u pesmama se javlja kao hrišćansko mesto jer se – npr. u Vuk VII, 9 – Nakić Husein lažno predstavlja kao Jovan barjaktar „sa Zagorja od bijele kule”. Posle toga, od XVIII v. nadalje, epika u Zagorju pominje samo begove Čengiće (Vuk IV, 51; Vuk VII, 23, 47, 56; Vuk IX, 28; KH II, 59; SANU II, 83; SANU III, 16) sa izuzetkom neimenovanog „paše sa Zagorja“ (Vuk III, 5) koji se samo jednom javlja kao Avdi paša Ćosa (KH I, 15). U SM 75 jednom se pominje i izvesni „Musa sa Zagorja“.
U pesmi MH I, 66 (o Đurđevoj Jerini) Zagorje se pominje kao široko polje, a u SANU II, 30 (o Kosovskom boju) kao Bosanska krajina.

Literatura

book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [580]
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [602]
book1969Речник српскохрватскога књижевног језика, Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, „Матица српска", Нови Сад — Загреб 1969.
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [436]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:353]