DUŽI
Etimologija
Prasl. dьlžь ‘dužina; daščica kojom se zatvara košnica’, ovde verovatno u značenju ‘duge njive’. (A.L.)
Atribucija
- bijele: Pa otide na Duži bijele (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57:348) - široke: Pa ti hajde u široke Duži (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57:168); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 34 - kamene: Dođe aga na kamene Duži (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58:213); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11 - bez atribucije: A na Duži mojoj kuli biloj (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57:96); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11
Geografski položaj
42° 58’ N, 19° 10’ E
Selo u Drobnjacima (Crna Gora).
Istorijat
Jedan od glavnih lokusa pesme o smrti Smail-age Čengića (Vuk IV, 57): „Tako Smail-aga ne imajući za sebe nikakvoga glavnoga starješine u Drobnjacima, postavi kao obor-knezom nekakvoga Đoka Malovića sa sela Duži, koje je po svoj prilici na drugome kraju Drobnjaka k Turcima, kao što je Tušimnja onamo k Morači. Smail-aga s malom pratnjom nije smio izlaziti u Drobnjake. Tako i godine 1840. (u jesen) kad namisli onamo ići, skupi iz različnijeh mjesta oko 400 konjika sve po izbor junaka boljeg od boljega, i došavši s ovom vojskom u Drobnjake namjesti se u Dužima kod svoga privrženika Đoka Malovića; ali oni koji su mu o glavi radili, izmame ga odande dalje na Mletičak”.*
Po predanju, majka Đoka Malovića bila je sestra Vuka Lopušine. Đoko se od mladosti odlikovao u borbi protiv Turaka, ali se kasnije „pomirio” sa njima, postao oborknez u Drobnjaku i jako se obogatio. Po jednom predanju poginuo je u borbi s Turcima u Pivi 1858, a po drugom umro je u Dužima 1849.
Kod Vuka u Rječniku: „namastir u Hercegovini (može biti da je sad i pust). 2) nekako mjesto ondje”.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu pogibije Smail-age Čengića (Vuk IV, 57; SANU IV, 34), odnosno kao mesto koje drži porodica Memedović i iz kojeg se prosi devojka za Pera Zajovića (Vuk VIII, 11).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [632] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 274] |