DUGA
Atribucija
- šeher: Šeher Dugu harab učiniti (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 19:491)
- šeher ravna: Pa otale šeher Dugi ravnoj (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 19:337)
- dolina: Hajde š njima na Dugu dolinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 127:44)
- krvava: Dovedi ih u Dugu krvavu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 69:34) - prostrana: Kad pogleda niz Dugu prostranu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 127:63)
- bez atribucije: Prelećeše Dugu i Goliju (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 59:3); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 69
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
Kod Vuka u Rječniku, s.v. Duga: „1) manastir u Kučima. 2) nekaka planina u Hercegovini”, s.v. Duga krvava: „dolina u Hercegovini”.
Epski kontekst
1. Tamo gde se javlja kao krvava, prostrana i dolina (Vuk VIII, 69; SM 127), zapravo se misli na klanac (dolinu) između Nikšića i Gatačkog polja u Crnoj Gori, kojim prolazi put Nikšić–Gacko. Taj klanac, u kome su se Srbi mnogo puta tukli sa Turcima i u kome su bile jake turske tvrđave, smešten je između planina Golija i Njegoš. Postoji i mesto Duga iznad Nikšića, ali se ono ne pominje u pesmama. O boju na Dugi pevaju i lirske pesme kao o « pašinoj pogibiji » (npr. SANU I, 583, 584, 587, 588) :
Sad je Duga glasovita,
Tu je borba spomenita,
Đe Vukotić sabljom s’ječe
Tu krvavi znoj poteče!
Stan’, dervišu, vidi jade,
U Dugu ti snaga pade,
Tu su turski česti grobi (SANU I, 584:4-10).
Tu je borba spomenita,
Đe Vukotić sabljom s’ječe
Tu krvavi znoj poteče!
Stan’, dervišu, vidi jade,
U Dugu ti snaga pade,
Tu su turski česti grobi (SANU I, 584:4-10).
2. Tamo gde se javlja kao šeher (KH I, 19), misli se na neki ravničarski grad kod Dunava, verovatno u današnjoj Vojvodini:
Preturimo na Dunavu vojsku
Do široka polja Petrovoga,
Pa da siđe niz Ungjursku vojska
Do Glavice i Arapovice,
Pa otale šeher Dugi ravnoj (324-328).
Pa da siđe niz Ungjursku vojska
Do Glavice i Arapovice,
Pa otale šeher Dugi ravnoj (324-328).
Još i: manastir Duga kod Podgorice (Crna Gora).
Literatura
 | 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [60] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Duga, Duga krvava] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [132] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |