KOVAČI
Atribucija
- ravni: Te je šalje u Kovače ravne (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 20:63); KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 49 - tvrdi: Dokle dođe u Kovače tvrde (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 14:309) - bez atribucije: A sa njima od Kovača Ramo (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 63:249); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 14
Geografski položaj
43° 47’ N, 18° 18’ E
Selo u Sarajevskom polju (BiH).
Istorijat
Leži između Hrasnice i Glavogodine. Po predanju, dobilo je ime po mnogim majstorima kovačima koji su ovde izrađivali gvozdene elemente za gradnju kuća i zgrada, konjski kov i težačko ralo. Čitavo jedno polje zove se Kovačev kamen. Selo se pominje još 1530. kod Kuripešića u opisu puta u Carigrad.
Epski kontekst
U svim navedenim pesmama za Kovače se vezuje epski junak od Kovača Ramo (kod muslimana), odnosno Kovačina Ramo kod Vuka. U pesmi KH II, 63 pominje se u kontekstu Rakocijeve bune.
Takođe i srednjovekovni utvrđeni grad za koji se ne zna tačno gde je bio, ali se pretpostavlja da je morao biti oko donje Bosne i reke Ukrine. Prvi put se pominje 1415. kao grad koji je Vladislav Dubravčić morao ustupiti Bosni jer se borio na strani kralja Sigismunda koji je izgubio rat.
Osim toga i selo kod Duvna (BiH), na putu Kladuša–Zadar.
Takođe i tri sela u Srbiji (kod Kruševca, kod Čačka i ispod Kopaonika).
U obliku Kovač javlja se i selo u staroj Zeti; danas selo u Grblju (Crna Gora).
Još i deo Sarajeva, ispod Ploče (BiH).
Osim toga i selo kod Duvna (BiH), na putu Kladuša–Zadar.
Takođe i tri sela u Srbiji (kod Kruševca, kod Čačka i ispod Kopaonika).
U obliku Kovač javlja se i selo u staroj Zeti; danas selo u Grblju (Crna Gora).
Još i deo Sarajeva, ispod Ploče (BiH).
Literatura
 | 1908 | Трифковић, Поп Стјепо и Владимир: Сарајевска околина, Српски етнографски зборник V, 11. [154-156] |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [68] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [211] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [150] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [79] cobiss |