ZADAR, Zadarje

sl1

Zadar 1675.

sl1

Zadar, današnji izgled

Istorijski nazivi

Jadera, Diadora, Zara

Etimologija

Od antičkog Jader(a), ja- > za romanskim posredstvom (up. mlet. Zara). (А.L.)

Atribucija

Zadar

Zadarje Zadarski grad

Geografski položaj

44º 7’ N, 15º 13’ E   
Mesto u Hrvatskoj. Grad i luka u severnoj Dalmaciji, središte Zadarsko-kninske županije.

Istorijat

Stari deo grada na poluostrvu koje je naseljeno neprekidno od IX v. Neposredno ispred Zadra je ostrvo Ugljan, odvojeno od kopna Zadarskim kanalom. Bogat je spomenicima iz rimskog doba (ostaci slavoluka, stub na Zelenom trgu, Forum) i iz srednjeg veka (crkve sv. Donata iz IX v., sv. Krševana iz XII v., sv. Stošija iz XIII v.).
Prvo naselje na mestu današnjeg Zadra osnovali su Liburni oko 1000. pre n.e., a prvi pisani spomenik koji govori o Jadastincima, stanovnicima grada Jadere, datira iz 384. pre n.e. U rimsko doba poznat je pod imenom Jadera, a pod vizantijskom upravom kao Diadora.
U V v. stradao je od Vizigota. Posle propasti Salone (oko 614), postaje glavni grad vizantijske teme Dalmacije. U IX i X v. povremeno je pod vlašću hrvatskih vladara. Mleci su ga zauzeli 1000. U XI v. hrvatski plemići zauzimaju najviše položaje u njemu, ali je posle propasti hrvatske državne nezavisnosti Zadar 1105. priznao vlast ugarsko-hrvatskih vladara. Mlečani su ga ponovo osvojili 1115. i držali do 1180, kad se posle niza pobuna sve vratilo na staro.
Kod Punta Mike (Oštri rat) zadarska mornarica je 1190. zadala težak poraz mletačkoj floti. Mleci i krstaši 1202. opsedaju Zadar, osvajaju ga i razaraju. Na ostrvu Ugljanu Mleci su podigli tvrđavu sv. Mihovila i odatle kontrolisali Zadar. Tu tvrđavu ubrzo je razorio hrvatski knez Domald, a 1205. grad je sa Venecijom sklopio sporazum kojim mu je zajamčena izvesna autonomija. Sukobi sa Mlecima obnavljaju se 1242, 1245, 1311–1313. i 1345–1346. kada Mleci konačno zauzimaju Zadar, ali ga se odriču (kao i cele Dalmacije) Zadarskim mirom iz 1358. u korist ugarsko-hrvatskog kralja. Konačno, 1409. Ladislav Napuljski prodaje Dalmaciju Mlečanima, koji na taj način dobijaju i Zadar.
Mlečani u XV v. mirno drže grad, ali u XVI v. počinju da ga utvrđuju strahujući od Turaka. Ulaz u luku se zatvarao lancem. U mletačko-turskim ratovima stanovništvo je aktivno učestvovalo na strani Mletaka. U XVII v. Zadar je bio centar kotarskih uskoka: najglavniji među njima imali su u gradu svoje kuće i porodice, venčavali su se i krštavali u pravoslavnoj crkvi, čak su i mrtve sa sobom donosili iz okršaja i sahranjivali ih u Zadru.
Kada je 1797. propala Mletačka republika, Zadar je – zajedno sa Dalmacijom – pripao Austriji. Postao je glavni grad pokrajine Dalmacije i važna austrijska tvrđava. Zidine su srušene 1866. kada je proglašen otvorenim gradom. Sa kratkim prekidima, pod vlašću Austrije ostao je sve do 1918.

Epski kontekst

Pesma za ovaj grad vezuje „od Zadra Todora”, koji bi mogao biti izvesni Todor Kladnić, jedan od primorskih junaka iz XVII v. o kome nema pisanih podataka, ali se pominje u Razgovoru ugodnom naroda slovinskoga Andrije Kačića Miošića („biše dika Zadra bijeloga”). Epika, koja žanrovski ima potrebu da sav svoj inventar poveže sa epskim junakom, rado se bavi značajnim momentima njegovog života kao što je – primera radi – ženidba njegova (Vuk III, 24; Vuk VI, 43) ili nekog iz njegove kuće:

Svi serdari do u Zadar pošli
Na veselju od Zadra Todoru,
Ženi sina, a sestru udava (Vuk VI, 56:83–85),

njegovim gresima – na primer kršenjem kumstva (Vuk VII, 39) i sl.
Kao i drugi važni primorski gradovi (Šibenik, Dubrovnik, Senj, Sinj itd.), Zadar se u epici javlja često i u kontekstima raznih vrsta. U nekim pesmama pominje se čak i kao tursko mesto u kojem vlada aga Bećir-aga:
Već pucaju na Zadru topovi,
Šenluk čini aga Bećir-aga,
Uvatio Malog Radoicu,
Pa ga meće na dno u tavnicu

(Vuk III, 51:8-11; u drugim pesmama slične sadržine ta je greška ispravljena – npr. Vuk VI, 71, 74, 76)
iako Zadar baš nikada nije bio pod Turcima, čega su u potpunosti svesne sve muslimanske pesme koje u njemu vide najsnažniji bastion neprijateljskog hrišćanstva :
Jednog dana u pjanoj mehani,
u Zadarju, kotarskome gradu,
sastala se njemačka gospoda.
Tu bijaše tridest kapetana
i trideset mladih bajraktara,
i dvanaest kaurski vojvoda,
i dva bana z dvije banovine:
jedno ti je dubrovački bane
a drugo je od Zadarja bane (KH III, 3 :1–9).

Najčešće su, međutim, pesme o sukobima Turaka i Kotarana oko Zadra i ispred njega. O njima pevaju i hrišćanske i muslimanske pesme, s tim da svaki pevač svojoj strani daje premoć i pobedu.

Literatura

book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [613]
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:355, 356]
book1976Klaić, Nada & Petricioli, Ivo: Zadar u srednjem vijeku do 1409, Zadar.  cobiss
book1997Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997.  [tom II]
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 1]  cobiss