KOSIJEREVO, Kosijerovo
Manastir Kosijerevo, panorama
Istorijski nazivi
Kosierevo
Etimologija
Up. prezime Kosijer, po poreklu nadimak, od kosijer (pseudojekavizam) = kosir ‘vinogradarski nož’ > prasl. *kosyrь. (A.L.)
Atribucija
Kosijerevo
- bez atribucije: Dobrićevu i Kosijerevu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 59:105)
- bez atribucije: Čak daleko na Kosijerovo (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:243)
Geografski položaj
44° 58’ N, 17° 23’ E
Selo i manastir blizu Trebinja (BiH).
Istorijat
Javlja se i u obliku Kosierevo. Nekada manastir u staroj Zeti.
Manastir Kosijerevo prvobitno je bio sagrađen u Velimlju. Kada je na Trebišnjici podignuta brana, premešten je u selo Petroviće kod Nikšića. Prema predanju, podignut je u XIV v., ali se prvi put pominje 1592. U XVIII v. (1742) navodi se da se u njemu čuvaju mošti sv. Arsenija Sremca, drugog srpskog arhiepiskopa. Mošti su 1914. prenete u Ostrog, a 1920. u Ždrebaonik gde se i danas nalaze.
Turci su više puta rušili manastir, a poslednji put 1807. U Prvom svetskom ratu Austrijanci su do temelja porušili manastirsku crkvu, a konake su zapalili.
Kod Vuka u Rječniku: „namastir u Hercegovini (može biti da je sad i pust?)”.
Epski kontekst
Hrišćanska pesma ga pominje kao mesto Puzić-Amet-age i tačku sa koje kreće pohod na pleme Banjane, a muslimanska u kontekstu napada hrišćanske vojske na Zvornik (verovatno u XVIII v., ukoliko je pomen „Tekelije bana” verodostojan).
Literatura
 | 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [71] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [109] cobiss |