KOSOVSKA MITROVICA, Mitrovica, Dmitrovica
Istorijski nazivi
Dimitrofce, Dimitrofča
Etimologija
Po crkvi sv. Dimitrija (Dmitra), kao i Sremska Mitrovica. (A.L.)
Atribucija
Mitrovica
- šer: Da putujem šeru Mitrovici (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 47:10) - šeher: Doklen dođeš šeher-Mitrovici (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17:42); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6 - bijela šeher: U bijelu šeher-Mitrovicu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17:3); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 5 - lijepa šeher: U lijepoj šeher Mitrovici (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6:4), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73 - bez atribucije: Od Sjenice i od Mitrovice (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10:269); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 72, 170
- ravna: I pokupi Dmitrovicu ravnu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:222); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 40 - bez atribucije: Do Zvečana i do Dmitrovice (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:25); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
Geografski položaj
42° 52’ N, 20° 52’ EGrad na Kosovu (Srbija). Nekad selo na ušću Sitnice u Ibar (Kosovo).
Istorijat
Razvio se u XIV v. ispod brda Zvečana, a oko crkve sv. Dimitrija po kome je i dobio ime.
Pod Turcima je postao jedno od pograničnih mesta Bosanskog pašaluka prema Rumeliji (uz Nikšić, Kolašin, Novi Pazar, Novu Varoš, Priboj itd.). U turskom popisu iz 1455. pominje se kao selo Dimitrovce. Evlija Čelebija za njega kaže da leži na zapadnoj strani Kosova polja oko kojeg nema uzvišica, da je okruglog oblika kao jaje, i da je sagrađen od tesanog kamena. On takođe smatra da je Mitrovica jaka tvrđava i čvrst bedem koji se ne da ni potkopati ni minirati, ali da među njenim zgradama nema nijedne dobre građevine. Zbog sultanove smrti u Kosovskom boju, Turci su – po predanju – nazvali Mitrovicu prokletim gradom.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto alaj-bega Marića (SANU III, 17), odnosno popa Cmiljanića u kontekstu Moravičke bune 1826. (SANU IV, 47). Osim toga još i u kontekstu bitke na Martinićima 1796. (Vuk IV, 10) i na Krusima iste godine (SM 170), bune hercegovačkih Turaka pod Husein-pašom Gradaščevićem, Zmajem od Bosne, koju je ugušio Omer-paša Latas 1831. (SM 62), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852-53. (Vuk VIII, 73) i sl.
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Митровица] cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [268-269] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |
2009 | Урошевић, Атанасије: О Косову : градови, насеља и други антропогеографски списи , Приштина : Народна и универзитетска библиотека "Иво Андрић", 2009 . - 544 стр. cobiss |