GABELA

sl1

Istorijski nazivi

Mercatum/Forum Narenti, Drěva/Drijeva, Neretvanski grad, Neretva, Gabella, Seddi Islam, Sedislam

Etimologija

Od gabela ‘carina’ < it. gabella, arap. porekla (Skok I 541b), ranije ime Drijeva od drěvo ‘drvo, lađa’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 3’ N, 17° 41’ E   
Grad u BiH. Nalazi se na levoj obali Neretve, gotovo na samoj granici Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom.

Istorijat

U latinskim spomenicima javlja se kao mercatum ili forum Narenti. U srednjem veku bila je važan trg zvan Drijeva (Drěva), a od druge polovine XV v. zove se Gabela (Gabella), prema kastelu koji je podignut u doba mletačke uprave. Prvi put se pominje 1186. kao trg koji je ležao nasuprot današnjem gradu Gabeli, na levoj strani Neretve, a na desnoj strani rečice Krupe. Tim trgom su upravljali Dubrovčani i postavljali svoje carinike (gabelliotti). Posle 1357. Gabela je u vlasti Ugara, a posle 1381. njen gospodar je kralj Tvrtko I. Oko 1410. vlasnik Gabele je vojvoda Sandalj Hranić koji od prikupljenih carina ima 120 dukata godišnjeg prihoda.
U Drijevima su se prodavali so, uvozna roba i robovi. Kroz njih je išao put preko Krupe za Blagaj i Bosnu. Pod imenom Gabela, Drijeva se spominju prvi put 1399. Kao Neretvanski grad ili Neretva pominje se 1492. i 1518.
Turci su zauzeli Gabelu 1529. i sagradili na desnoj obali Neretve tvrdi grad Sedislam (Seddi Islam ‘zid islama’). Grad je stajao na krajnjem obronku brdske kose Krstaca koja tu čini dubok klanac i smatran je krajnjim mestom islamske krajine. Evlija Čelebija beleži da njegovi stanovnici, kad ustreba, odlaze u pljačku čak do Sicilije, i napominje da u ovome gradu uopšte nije video žene.
Gabelskom tvrđavom je zapovedao dizdar, a pre 1561. organizovana je Gabelska kapetanija. Za vreme rata koji je pratio drugi turski pohod na Beč (1683), Venecija je zauzela Gabelu 1693. Sva nastojanja Porte da se Gabela povrati ostala su uzaludna. U sledećem ratu protiv Porte Mlečani su, bojeći se da grad ne padne Turcima u ruke, 1715. digli Gabelu lagumom u vazduh. Grad nije više obnovljen, mada je teritorija Gabele došla 1718. ponovo pod vlast Porte.
Kod Vuka u Rječniku stoji: „1) kao knežina u Počiteljskom kadiluku. U Gabeli se u nekakom jezeru hvata mnogo jegulja, koja se suha a u jesen i sirova raznosi po svoj Hercegovini i Bosni i Srbiji. 2) u Risnu čaršija, ein Marktplatz, forum.” (U formi „Risnu na Gabeli” ova risanska čaršija se javlja u SANU III, 19:47; SANU IV, 27:17, Vuk IV, 15 :119 i Vuk VIII, 61:37. Moguće da je u Risnu na tom mestu ranije bila carina – gabella – za trgovce iz zaleđa, čime bi se objasnilo ime potonje čaršije.)

Epski kontekst

U pesmama koje čuvaju vezu sa istorijom pominje se u kontekstu Grahovske bitke 1836. (Vuk IV, 55) i kao boravište Biščević Alila (MH IX, 8). Tamo gde je kontekst neistorijski ili mitski, Gabela se pominje kao „vodica hladna” (MH II, 64), a u MH I, 30 kao „stara Gabela” iz koje se javljaju bliski prosci u mitskom sižeu o mrtvim pohođanima („stara” Gabela i u KH I, 11 bez mitskog sižea). Takođe i kao mesto na putu od Mletaka do Nevesinja (preko Makarija, Gabele, Neretve, Mostarskog polja i Blagaja – Vuk III, 81), morski liman (KH II, 74) itd.
U XIX v. oblast Gabela i Dubrave bila je pritisnuta obimnim migracijama i iz istočnog i iz zapadnog pravca doseljavanja. Najčešći razlozi za seobu bili su: „pred kugu”, „uz kugu”, „odmah iza kuge”, „[za] francuskog vakta”, „kad se Francez bio s Rusom”, „graovske godine” (godina bitke na Grahovu, 1858) itd. Pod kugom se podrazumeva poslednja kuga (1813).
Gabela je jedino mesto koje u epici ima atribut zelena.

Literatura

bookРадонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297.  [247, nap. 62]
book1903Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5.  [158-162]  cobiss
book1938Динић, М. Ј.: Трг Дријева и околина у средњем веку, Годишњица Николе Чупића, XLVII, Београд, 107-147.  [107-147]
book1954Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево.  [12]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  [195]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 201, 312]
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [135]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [465-467]  cobiss
book1987Тошић, Ђуро: Трг Дријева у средњем веку, Sarajevo.  cobiss