KORUN
Atribucija
- grad bijeli: Od Koruna grada bijeloga (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 12:29)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
Grad Korun-kapetana - verovatno tvrđava Koruna u Stonu, koja je zaista imala kapetana i čuvala je grad Ston kao njegova predstraža.
Moguće je takođe da se radi o turskom utvrđenom gradu Koronu (Corona) u Moreji (Grčka). Opsedan je 1770. tokom rusko-turskog sukoba 1768–1774.
Epski kontekst
S obzirom na to da se u pesmi kaže da je grad Korun-kapetana na reci Sitnici, veća je verovatnoća na strani stonskog utvrđenja, iako je Sitnica – kao i Dunav – više folklorni nego realni hidronim. Siže je, uostalom, kontaminirana kombinacija bajke (uspavana lepotica: osveta nepozvanog gosta) i neistorijske epike (čudesan junak sveti oca i braću), što često dovodi do proizvoljnosti u geografskim detaljima.
U istom sižeu - ali bez pomena grada Koruna - pominje se vojvoda Korun u pesmama SANU II, 23, 24, 25, a u Vuk IX, 2 isti lik se javlja u istorijskom kontekstu turskog pohoda na Crmnicu. Veza sa epskim patronimom Jugović u Vuk VI, 12 (»Korun kapetan i Nenad Jugović«) i SANU II, 23 (»Nenad Jugović i Koruna vojvoda«) dolazi verovatno asocijativno, povezivanjem sa brojem devet: devet sinova koje Koruna vojvoda ubija, devet braće Jugovića. U drugim primerima pobijeni sinovi se ne imenuju (svuda samo: devet posobaca).
U SANU III, 55 javlja se voda Koruna.