VELIMLJE
Velimlje
Velimlje
Etimologija
U popisu Hercegovačkog sandžaka iz 1475/77. Velimje i Velimlje. Kao i Velim u Češkoj, Velem, Veleny u Mađarskoj, pridev na -jь od ličnog imena *Velimъ (skraćenog od Velimir). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Na Velimlje kod Carske Palanke (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5:359)
Geografski položaj
42° 49’ N, 18° 37’ E
Selo u Crnoj Gori.
Istorijat
Nalazi se u blizini Nikšića i važi za najstarije selo u Gornjim Banjanima.
Ima crkvu sv. Save za koju se ne zna tačno kad je podignuta, ali se pretpostavlja negde oko XVI v. Živopisana je 1605. i predstavlja najstariju crkvu u plemenu Banjana. Na groblju postoji crkva arhanđela Mihaila iz poslednje decenije XVI v. Ta crkva je zadužbina plemena Banjani.
Kod Vuka u Rječniku Velimlje je „ravnina u Banjanima”. Komentar priređivača u Vuk IX, 5 (ispod pesme): „Turska pandurica u Banjane, sad je gomila”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu Grahovske bitke 1836.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [24] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 1] cobiss |