EPSKI GRADOVI - leksikon

<   2 od 2    >

• GRAHOVAC
• GRAHOVO
• GRBALJ
• GREBICE
• GREBIĆ
• GREPCA
• GRLIĆ
• GROCKA
• GUČA
• GURGUSOVAC
• GUSINJE

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

GLAMOČ

Istorijski nazivi

Dlamoč, Biograd, Biogradac, Biogradčik, Belgradčik

Etimologija

Stsrp. Dlamočь, romanskim posredstvom od Dalmatia, ili u vezi sa imenom lužičkosrpskog plemena Daleminci, Glomači. (A.L.)

Atribucija

• grad: I on ode pod Glamoča grada (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 53:20); ER 63; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74
• grad bijeli: U Glamoču gradu bijelome (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74:567); MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 23; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 6
• grad carev: Iz Glamoča, grada carevoga (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74:499)
• gnjizdo sokolovo: Naš je Glamoč gnjizdo sokolovo (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:282)
• beli: Neka ide u Glamoča bela (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 42:213)
• bijeli: I odoše bijelu Glamoču (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:230); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 14
• bili: Javljaju se na Glamoču bilu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 18:819); EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 6
• carev: Već ja ne smim pod Glamoč carevi (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 19:558)
• turski: A pucaju na turskom Glamoču (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 18:75)
• kameni: Pa on ode u Glamoč kameni (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 35:331)
• bez atribucije: Od Glamoča do Novoga grada (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74:39); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
  Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49; ER 63; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3, 4, 19; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 39; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 22; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 55, 74, 75; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 1

Geografski položaj

43° 40’ N, 18° 57’ E   
Grad u Glamočkom polju, u BiH. Udaljen je oko 40 km južno od Mrkonjić Grada i isto toliko od Livna. Iznad današnjeg Glamoča vidi se stari grad, prilično ruševan. Po položaju liči na Travnik.

Istorijat

Glamoč su izgradili Turci (ne zna se koje godine), ali je na tom mestu i ranije postojao grad koji je nestao još u srednjem veku. On se pominje 1078. kao međa Splitske nadbiskupije, grad u istoimenoj župi. Župa je prvo bila u okviru hrvatske države, pa je posle toga prešla u posed bosanskih vladara. U buli pape Eugena IV iz 1446. pominje se u Glamoču crkva sv. Marije.
Kao što je u Livnu ime župe prešlo na podgrađe, tako se desilo i sa Glamočem, ali je ovde ime grada sačuvano i živelo je dok grad nije napušten. Turski izvori često uz ime Glamoč navode i naziv Belgrad, a ponekad i Belgradčik. Biograd kod Glamoča pao je u zaborav napuštanjem grada posle 1838. Te godine je još bio u dobrom stanju i ubrojan je u gradove koji se ne napuštaju.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu turskog osvajanja Bihaća 1592. (MH III, 4), pogibije ličkog Mustaj-bega 1676. (MH IV, 35), boja kod Drežnika 1788. (SANU III, 74) i bune hercegovačkih Turaka 1831. (SM 62).
Kao njegovi držaoci javljaju se beg Jakrilić/Jakulić (EH, 6), Ćirić kapetan (MH III, 14), paša Radoslić (KH I, 22) i Kovačina Ramo (KH II, 74).
U pesmi „Ivo Senjanin izbavlja djevojke od Turaka” (SANU III, 32:6) pominje se kao voda: Glamoč voda i ta je daleko.

Literatura

1953

Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss

1957

Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss

1970

Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss

1975

Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 273]

1979

Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [206, nap. 19]  cobiss