KRUJA, Krojan, Krojana
Kruja, Skenderbegova tvrđava
Stari grad u Kruji
Istorijski nazivi
Albanopolis, Oppidum Croarum, Cruya, Akhissar
Etimologija
Alb. Krujë, od krúa ‘izvor’. (A.L.)
Atribucija
Kruja
- krvava: A šilje je Kruji krvavojzi (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 54:26)
- krvava na krajinu: Od krvave Kruje na krajinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 54:5)
- bez atribucije: I do Kruje i okolo Kruje / Ali Kruju osvojit ne može (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 161:36–37), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 54
- grad: A mi hod'mo do grada Krojana (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 53:41); MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 58 MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 69 - grad bijeli: U Krojanu gradu bijelome (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 53:502), MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 69 - bez atribucije: Kad to čuje od Krojana bane (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 53:112), MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 58; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 69
- bez atribucije: Od Krojane viteza i bana (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:50)
Geografski položaj
41° 30’ N, 19° 47’ E
Grad u severnoj Albaniji.
Istorijat
Crkveni izveštaj iz IX v. pominje Kruju kao biskupsko sedište. Grad je bio pod Vizantijom sve do 1190, kada je u njemu osnovana prva feudalna država na teritoriji Albanije, pod arhontom Progonom (1190–1198). Ta je država trajala kroz dve generacije (Progon i njegovi sinovi, Đin i Demetrije), ali je 1216. pala pod vlast Epirskog (Latinskog) kraljevstva, potom 1230. pod vlast bugarske države, i najzad ponovo pod Epir 1240. U zapisima vizantijskog hroničara Jorgosa Akropolitisa pominje se 1245. kao Kroa, značajna tvrđava u posedu Golema, gospodara Arbanona. Krajem XIII v. pripala je Šarlu Anžujskom koji je utvrdio zidine grada. Posle toga bila je u rukama porodice Topija. Početkom XV v. Turci su ušli u Albaniju, a u Kruji je 1415. stacioniran stalni garnizon turske vojske.
U maju 1450. sultan Murat II pošao je iz Carigrada sa 100.000 ljudi da jedanput zauvek završi sa albanskom vojskom koju je od 1444. predvodio Skenderbeg. Muratov cilj je bila citadela u Kruji iz koje je, kao iz prestonice, mogao da kontroliše unutrašnjost zemlje. Albanska vojska nije brojala više od 17.500 ljudi. Opsada Kruje je dignuta kad je posle četiri i po meseca počela zima i turska vojska se povukla neobavljena posla sa gubitkom od 20.000 ljudi. Pod Skenderbegovom komandom Kroja je uspela da se odbrani i od sultana Mehmeda (epskog Mahmuta), a posle Skenderbegove smrti 1468, pod vođstvom Leke Dukađina, još 10 godina je odolevala Turcima dok 1478. nije najzad pala u njihove ruke. Iza toga grad i citadela su ostali napušteni i preimenovani u Akhisar ('beli grad').
Turci su kasnije popravili gradske zidine, ali je citadela stradala 1617. u jakom zemljotresu. Obnovljena je delimično i sa promenjenom namenom tek 1832.
Epski kontekst
Kroja je, uz Pirlitor, Skadar i Foču, jedan od retkih gradova o čijem položaju epika daje komentar – na primer u SM 161, pesmi koja i inače peva o neuspelom turskom pohodu na Kruju:
i do Kruje i okolo Kruje,
ali Kruju osvojit ne može
jer je ona silnovito jaka,
na visoku goru ograđena,
naokolo vodom okoljena,
tu stolica bješe Skenderbegu (35–41).
U pesmama se pominje kao grad Juga Bogdana u kontekstu boja na Kosovu (MH I, 58), kao mesto Suje harambaše (SM 54), odnosno kao grad „Skandar-bega Đura” u crnogorsko-turskim ratovima 1862. (Vuk IX, 32).
Literatura
 | 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [72] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:494] |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [13] cobiss |