AVALA
Žrnov na Avali , srušen 1934
Avala 1860
Istorijski nazivi
Žrnov, Žrnovan, Czarnow, Zenowz, Cernovicium, Gernovo
Etimologija
Havala – tur. ‘mesto, uzvišenje koje dominira okolinom’; Havale – arap. ‘breg, uzvišenje’; često se tako zove utvrđenje koje dominira nekim gradom.
Stsrp. Žrьnovь, Žrьnovanь, Žrvovanь XV v. (Даничић 1, 342), verovatno po vodeničnom kamenu: psl. *žьrny, žьrnve, s.‑h. žrvanj (Skok III 685 d.; ЕРСЈ 46). (A.L.)
Atribucija
- više Beograda: I Avala više Beograda (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:8) - više Bi(j)ograda: U Avali više Bijograda (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 93:2); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1 - iznad Bijograda: Sa Avale iznad Bijograda (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 46:4) - bez atribucije: Sa Avale kad topuz otisne (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1:703); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], 145; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 4
Geografski položaj
44° 25’N, 19° 55’E
Do XX v. srednjovekovni grad, danas planina u Srbiji.
Istorijat
Tursko ime za stari grad Žrnov (ili Žrnovan), južno od Beograda, koji se pod starim imenom javlja još i u XV i XVI v. (recimo na geografskim kartama Paola Santinija, Frančeska Roselija, Marka Beneventana i drugih). Zanimljivo je da se kod stranih autora javlja kao Žrnov čak i kad se naglašava da je pod Turcima: „Gernouo, guardia de Turchi” (Martellus Germanus, kraj XV v.). Turci su ga u početku zvali još i Gözelce (gözel ‘lep’).
Hodi-paša je obnovio srednjovekovni grad 1442. i 1458. posle neuspelog napada na Beograd. „Od ruševina srednjovekovnog gradića Žrnova, koji dobi ime Avala, Turci podigoše pravu razbojničku kulu, olovom pokrivenu. Odatle su gospodarili beogradskom okolinom, koju behu gotovo opustošili”.* I taj turski grad pominje se u starim srpskim pisanim spomenicima: godine 1515. maja 6. „razbi Balilь begь Janoša herdeljskoga vojevodu podь Havalomь”.** Posle pada Beograda 1521. grad na Avali izgubio je raniji značaj, a konačno je napušten u XVIII v.
Ruševine grada dignute su 1934. u vazduh da bi se na tome mestu sagradio spomenik ratnicima iz 1914–1918. (današnji Spomenik neznanom junaku koji je, prema projektu Ivana Meštrovića, podignut 1938).
Epski kontekst
U pesmama se pominje i kao (zelena) planina (Vuk II, 93, Vuk II, 95), a u SM 145 junak je izvesni „od Avale Rade”.
Po Evliji Čelebiji, istorijska ličnost koja je na tom mestu živela u XV v. U svojim putopisima, Čelebija navodi da je na grobu Gazi-Porče, po njegovoj izričitoj želji, zasađeno retko drvo (pistacija), i da je s vremenom taj grob zajedno sa drvetom postao mesto hodočašća za muslimansko stanovništvo.
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [82 (nap. 51)] |
| 1903 | Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II. [907*] |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [101-102] cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1974 | Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:342; 3:406**] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [329 (nap. 18, 24)] cobiss |
| 1985 | Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985. [I] |
| 1986 | Калић, Јованка: Најстарија карта Угарске Tabula Hungariae, Зборник радова Византолошког института XXIV-XXV, 423-435. cobiss |
| 1991 | Томовић, Гордана: Територија Србије на картама до 1600. године, Србија и суседне земље на старим географским картама, Галерија Српске академије наука и уметности 70, 34-36 cobiss |
| 2003 | Крстић, Александар: Кучево и Железник, у светлу османских дефтера, Историјски часопис XLIX, 139-161. |
| 2004 | Миљковић-Бојанић, Ема: Смедеревски санџак 1476 – 1560, земља – насеља -становништво, Историјски институт, Београд cobiss |