VIDIN

sl1

Vidin, tvrđava Baba Vida

sl1

Vidin, tvrđava Belogradčik

Istorijski nazivi

Bononia, Vidinum, Bdin, Baba Vida

Etimologija

Stsrp. Bъdynь disimilovano od *Bъnynь < Bononia, keltski toponim, koji se sreće i u Italiji (Bologna) i Francuskoj (Boulogne sur Mer), izveden od kelt. bona ‘utvrđenje’, up. još Vindobona ‘Beč’. Današnji oblik po turskom izgovoru, rumunski Diu (Skok I 127). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 59’ N, 22° 52’ E   
Grad na Dunavu, u s/z Bugarskoj.

Istorijat

Prvi put se pominje u III v. pre n.e. Pretpostavlja se da je na tom mestu bilo naselje tračkog plemena Tribali. U rimsko doba grad je ušao u sastav provincije Mezije (Gornja Mezija) pod imenom Bononia. U srednjem veku potvrđeno je ime Bъdynь (do početka XI v.). Oblik Vidin dolazi iz turskog. Vidinski utvrđeni grad bio je poznat kao Baba-Vidine kule, ili samo Baba Vida.
Od druge polovine XIII v. Vidin je glavni grad Vidinske kneževine, a posle toga bugarskog «Vidinskog» carstva. Posle rata Svete Lige (tzv. Veliki turski rat 1684-1699) tvrđava je pretrpela bitne promene, naročito tokom deset meseci 1689-1690. kada je Vidin držala Austrija. Posle Požarevačkog mira 1718, kada su Osmanlije izgubile Banat, Temišvar i Beograd, Vidin je ponovo postao značajno pogranično utvrđenje u koje su se sklonile mnoge izbeglice sa izgubljenih teritorija.
Krajem XVIII i početkom XIX v. Vidin je bio sedište janičarskih i krdžalijskih odreda okupljenih oko paše Osmana Pazvan-oglua, koji se odmetnuo od sultana. Tokom 1793. Vidin i njegova okolina pružili su utočište dahijama i njihovim četama, te su tako narasli do centra janičarske pobune protiv centralne vlasti i reformi Selima III. U nastojanju da proširi svoju vlast, Pazvanoglu je često je napadao Beogradski pašaluk i tako dolazio u sukob sa beogradskim Mustafa-pašom (u narodnoj tradiciji nazivanim i «Srpskom majkom»). Ipak, po izveštaju jednog ruskog diplomate iz 1805, njegove čete pod vođstvom Alije Gušanca pomogle su Karađorđu u sukobu sa centralnim vlastima, a sam Pazvanoglu je posebnim pismom čestitao Srbima pobedu.

Epski kontekst

U pesmi Vuk III, 10 za Vidin se vezuje izvesni „starac Vladisav” za koga se pretpostavlja da je u stvari vlaški vojvoda Vladislav (1360–1373). On je 1369. zauzeo Vidin i nastanio se u njemu.
Javlja se i u formuli „vina iz Vidina” (npr. Vuk III, 49), što je u skladu sa njegovom viševekovnom – i još uvek aktualnom – vinogradarskom tradicijom:

Matijaš ga dočekao divno,
Mrke kave i bistre rakije
A po tome svake đakonije,
A najviše vina iz Vidina (Vuk VI, 43:26–29).

(O formuli vide.)
Pesme u Vidinu pominju Srba Radosava (Vuk II, 75), crnog Arapina (Vuk IV, 39), Brdarića Meja (Meha) (SANU III, 33) i dr. Pominje se i u kontekstu neuspelog hrišćanskog napada na Zvornik (KH I, 15), boja na Deligradu 1806. (SM 63), rusko-turskog rata 1828. (SM 55) itd.
U pesmi Vuk IV, 24 o početku bune protiv dahija javlja se kao reper za omeđivanje teritorije zemlje Srbije:
Od Vidina pak do vode Drine,
Od Kosova te do Biograda (622–623).

Iz tog je perioda i kratka lirska pesma koja bolje nego epika daje sliku sudbine hajduka i ustanika iz tog burnog vremena:
Ajduk češlja kiku u bukviku,
Sa svojom se kikom razgovara:
„Kiko moja, đe ćeš opanuti?
Il’ na Nišu, ili na Vidinu,
Il’ na Šapcu, ili na Zvorniku,
Il’ na onom Stojnu Bijogradu?“ (Vuk I, [34])

U pesmi KH I, 2 pomenuti Biograd bi mogla biti tvrđava pored vidinske, poznata kao Belogradčik/Belogradžik. Na to ukazuju i stihovi (1084-1087):
Od Saraj'va preko Višegrada,
A otale preko Biograda,
Biograda i tvrda Vidina,
Kod Vidina prebrodit Dunava.

Jednom kod Beograda (Tuna Belgradi), vojska verovatno ne bi morala da ide čak do Vidina kako bi prešla preko Dunava.

Literatura

book1954Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696.  [591]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:91, 113]
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [24]  cobiss
book1981Кузев, Александър & Гюзелев, Васил: Български средновековни градове и крепости, том 1, София.
book2001Gradeva, Rossitsa: War and peace along the Danube: Vidin at the end of the seventeenth century, Oriente moderno, vol. 81, no 1, pp. 149-175 .