JEDRENE, Drenopolje, Edren, Edrena, Jedrena, Jedrenik

sl1

Jedrene, stari grad

sl1

Jedrene, crtež stare tvrđave

Istorijski nazivi

Oresteia, Hadrianopolis, Edirne

Etimologija

Stsrp. Drěnopolje od gr. (H)adrianoúpolis, uz naslanjanje na domaće reči dren i polje, tur. Edirne preko bug. Odrin, gde je odbačen drugi deo gr. složenog imena pólis ‘grad’ (Skok I 432–433). (A.L.)

Atribucija

Jedrene

Drenopolje Edren Edrena Jedrena Jedrenik

Geografski položaj

41° 40’ N, 26° 33’ E   
Grad u Turskoj, na ušću Tundže u Maricu.

Istorijat

Stara osmanska prestonica pre Bruse, administrativni centar istoimenog vilajeta, tradicionalni centar turske Trakije na glavnom putu od Male Azije za Balkan. Na levoj obali Marice je stari (turski), a na desnoj novi (evropski) grad. Svojevremeno polazna luka u živom rečnom saobraćaju Maricom ka Egejskom moru. U starim otomanskim spomenicima ime se javlja kao: Edrinus, Edrune, Edrinaboli, Endrize, kao i Edirne i Edrine.
Pretpostavlja se da je grad prvobitno bio naselje tračkih plemena koja su odatle oterali Makedonci i svom novom mestu dali ime Oresteia (ili Orestias). Obnovio ga je car Hadrijan u II v. i po sebi ga nazvao Hadrianopolis (ili Adrianopolis). Kod Jedrena je Konstantin pobedio Licinija 323, a Goti porazili Valensa 378. Opsedali su ga Avari 586; Bugari su ga osvojili 914; Pečenezi su ga opsedali dva puta: 1049. i 1078. Tokom bitke za Jedrene 1205. Grci i Bugari, udruženi, pobedili su i zarobili vizantijskog cara Boduena, pružajući tako otpor širenju katolicizma na Istok. U Jedrenu se 1353. Kantakuzin udružio sa Sulejman-pašom protiv Bugara i Srba.
U turske ruke Jedrene pada 1362. i postaje istaknuta tačka otomanskog širenja po Evropi. Postalo je otomanska prestonica kad je sultan Bajazit (zvani Yildirim, tj. Munja), u pohodu na Carigrad, poražen kod Angore i bio prisiljen da trezor prenese iz Bruse u Jedrene. U Jedrenu se proglasio za sultana. Grad naglo opada kad se prestonica preselila u Istambul, iako sultani po tradiciji drže dvor i u Jedrenu.
Propast grada ubrzana je velikim požarom 1745. i zemljotresom 1751. Uz to je 1801. u Jedrenu izbila velika pobuna albanskih trupa protiv reformi Selima III. Rusi su ga osvojili i teško razorili tokom rusko-turskog rata 1828–1829. (Jedrenski mir 1829) i drugi put 1878. Posle balkanskih ratova Jedrene je postalo turski pogranični grad i stoga 1913. istrpelo bugarsku, a 1920. i 1922. grčku okupaciju.

Epski kontekst

Kao važan epski lokus, pominje se i u istorijskim i u neistorijskim sižeima. Javlja se, na primer, kao sedište janičara:

U Turčina, u turskoga cara,
Kažu, sine, drugu vojsku silnu
Ognjevite janjičare Turke,
Što Jedrene drže kuću bilu,
Janjičara kažu sto hiljada (Vuk II, 44:120–124)

što uglavnom odgovara istoriji; može se naći i u kontekstu velikih sukoba kao što je turski napad na Bihać 1592. (MH III, 4), opsada Temišvara u XVII v. (KH I, 2), neuspeli austrijski pohod na Zvornik 1737. (KH I, 16), rusko-turski rat 1828. (SM 55) i sl.

Literatura

book1851Šafarik, P. J.: Památky drevniho pisemnictvi Jihoslovanuv, Prag.  [72]  cobiss
book1954Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991  [s.v. Edirne]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:314]