JANJINA, Janj
Janjina, citadela
Janjina, stari grad
Istorijski nazivi
Ioannina, Yanina
Etimologija
Srednjegrčko Iánnina pored Ioánnina, od hrišćanskog imena Ioannis ‘Jovan’. (A.L.)
Atribucija
- grad: A kad dođe baš u Janja grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 15:47) - bez atribucije: Rani care u Janju devojku (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 15:1)
Geografski položaj
39° 40’ N, 20° 51’ E
Grad u Epiru (Grčka).
Istorijat
U srednjem veku prvo je pripadao Srbima (1349–1430), a potom Turcima (od 1430. do 1913) koji su od grada napravili centar Janjinskog sandžaka. Posle odlaska Turaka Janjina, koja je do tada bila u Albaniji, pripala je Grčkoj. U njoj je od 1788. do 1822. boravio Ali paša, poznat kao „Lav iz Janjine”.
Janjina je bila veliki i napredan grad u kome je bogata jevrejska kolonija postojala još od IX v., a njena se brojnost uvećala naročito posle progona Jevreja iz Španije. Najveće blago janjinskih Jevreja je jedna stara Tora za koju se misli da ima više od 1.500 godina, a poznata je kao „Knjiga (Safer) iz Valone”.
Kod Vuka u Rječniku: „u pjesmi nekakav grad«.
Epski kontekst
Pesma je pominje u neistorijskom kontekstu izgrađenom oko motiva incesta.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Јањ] cobiss |
| 1995 | Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe. |