KRATOVO
Istorijski nazivi
Karitos, Kariton, Cratiscara
Etimologija
Od 1330: Kratovo (ranovizantijski kastel Kratískara locira se istočnije, najverovatnije je identičan sa stanicom Scretisca između Slivnice i Sofije). Da je posredi slovenski naziv, ukazuje i to što se sreće i u Polimlju. Verovatno pridev od ličnog imena (nadimka), od osnove koja je u kratak, kraći. Up. Stankovska 1995, 158 i d. (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: Na Kratovu gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:121); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31; ER 140 - grad maleni: U Kratovu gradu malenome (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 18:2) - bijelo: Nju mi šalje bijelu Kratovu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:136); ER 140
- malo: Kad su bili pram’ Kratova mala (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 40:6); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 76 - ravno: Iz Novoga u Kratovo ravno (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 76:22) - pobedljivo: Kratovo je vrlo pobedljivo (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 18:10) - bez atribucije: Da j’ Kajica bio u Kratovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 76:131); ER 140; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63
Istorijat
1. Varoš na Kratovskoj reci u Makedoniji (42° 4’ N, 22° 10’ E).
U rimsko doba bilo je rudarsko mesto i zvalo se Cratiscara. Vizantinci su ga nazivali Karitos i Kariton. U srednjem veku bio je važno rudarsko mesto sa rudarima Saksoncima koji su u Kratovo došli verovatno 1282, kada je pripadalo Srbiji. U Kratovu se vadila bakarna, olovna, gvozdena i srebrna ruda, a postojala je i kovnica novca. Uz lokalno stanovništvo i rudare Saksonce, u njemu su živeli i Dubrovčani trgovci. Tokom XVI v. bilo je najvažnije rudarsko mesto evropske Turske.
Turci su kroz Kratovo samo prošli 1389, a 1390. oduzeli su ga od Konstantina Dejanovića (epskog bega Kostadina) i porušili utvrđenje iznad njega. U sastavu Skopskog sandžaka bilo je kao eminluk (kojim upravlja emin). Posle austrijsko-turskog rata 1683–1699. počinje naglo da opada jer centar rudarske aktivnosti postaju Zletovo i Probištip.
Epski kontekst
Pesme ga pominju kao mesto Kratovca Radonje (Vuk III, 10) i mesto zasužnjenja (a nekada u svojini) bega Kostadina (Vuk VI, 18; ER 140); od istorijskih sižea javlja se u kontekstu boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63).
2. U Imeniku Jugoslavije iz 1973. postoji još jedno Kratovo kod Priboja (Srbija). Verovatno se na ovo mesto misli u SANU II, 76 (put od Novog do Kratova). To se, ipak, ne može sa sigurnošću tvrditi jer i Novi i Kratovo imaju dublete: Bosanski Novi i Herceg Novi, Kratovo u Srbiji i Kratovo u Makedoniji. Pesma ne pomaže u odlučivanju između ova dva para. U povratku iz Kratova za Novi, Kajica Radonja:
Čarne gore skokom preskakao,
Trnok-polje kasom prekasao,
A gradove trkom pretrčao (136–140).
Ne samo krajnje problematična polja Janok i Trnok, već i sam pomen Kajice Radonje stavljaju ovu pesmu u red onih za koje verna faktografija nije sine qua non. Prema tome, čitaocu je od volje da zamisli onaj par i kombinaciju koja se njemu najviše sviđa.
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [271] cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [215] cobiss |