KRAGUJEVAC
Reka Lepenica, Kragujevac
Kragujevac danas
Istorijski nazivi
Karadžofdža
Etimologija
Prvi zapis u tur. popisu iz 1476–1478: Kragujefča, up. međnik sela Gadimlje na Kosovu Kragujevьcь u povelji iz 1376. Pre od ličnog imena Kraguj posvedočenog u Bosni sredinom XIV v. nego od samog naziva za pticu. Up. Шкриванић 1981, 151 i d. (A.L.)
Atribucija
- šeer: Tek odoše šeer Kragujevcu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:87) - varoš: Ode š njome varoš Kragujevcu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:437)
- lijepo mesto: U pitomoj zemlji Šumadiji, / Kod lijepa mesta Kragujevca (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 62:100-101) - beli: Okrete ji belom Kragujevcu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:199) - ravan: Dođe Đorđe ravnu Kragujevcu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:429) - bez atribucije: Pa je šilje gore Kragujevcu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:293); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24
Geografski položaj
44° 1’ N, 20° 55’ E
Mesto u Srbiji. Grad na reci Lepenici, kulturno središte Šumadije.
Istorijat
Osnovan je u XV v., a u XVII ga pominje turski geograf Hadži Kalfa pod imenom Karadžofdža. Za vreme Turaka bio je sedište nahije.
U austrijsko-turskom ratu 1716–1718. pripao je Austrijancima po odredbama Požarevačkog mira 1718. Za vreme austrijske okupacije 1718–1739. pretvoren je u jako vojničko utvrđenje s rovovima i palisadama. U Prvom srpskom ustanku, aprila 1804. od Turaka su ga preoteli srpski ustanici, ali su ga Turci vratili oktobra 1813. Tada je dosta stradao od turske vojske i odreda bašibozuka. U Drugom srpskom ustanku ustanici su ga zauzeli juna 1815.
Od 1818. smatra se glavnim gradom Srbije, pošto je knez Miloš Obrenović preneo kancelariju iz svog sela Crnuća u Kragujevac. Na ovakav knjažev izbor za prestonicu imali su uticaja nekoliki faktori, npr. to što je Kragujevac bio u centru njegove tadašnje države, to što (za razliku od Beograda) u njemu nije bilo preostalih Turaka i, najzad, činjenica da grad nije bio devastiran tokom ustanaka. Stoga su u Kragujevac preseljeni knjažev dvor i sve državne ustanove. Posle Hatišerifa iz 1830, kojim je Srbija dobila unutrašnju autonomiju, Kragujevac se ubrzano izgrađuje kao sedište celokupnog društveno-političkog i kulturnog života Srbije. U njemu je krajem 1830. bio deo Gardijske škole, 1831. počela je da se gradi kasarna sa 66 soba na 2 sprata, a iste godine prelazi u Kragujevac i muzički orkestar Knjažesko-serbska banda koji 1833. postaje vojna muzika. Tri godine kasnije stvara se Arsenal sa 20 majstora, koji se 1841. proširuje sa još dve zgrade u kojima se uređuju puškarnica, kovačnica i bravarnica. Iako te godine glavni grad Srbije postaje Beograd, Kragujevac i dalje igra važnu ulogu u političkom i kulturnom životu Srbije.
Maja 1839. knez Miloš je iz Kragujevca otišao u Beograd, gde su ga njegovi protivnici, uz podršku beogradskog vezira i ruskog konzula, zadržali dok se u zemlji ne organizuje vlast po novom ustavu, što je bio povod za podizanje tzv. Vučićeve bune.
Od 1847. kragujevački Arsenal prerasta u fabriku za vojnu opremu, a 1851. se u Kragujevac iz Beograda preseljava topolivnica koja je bila prvo industrijsko preduzeće u Srbiji.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu početka bune protiv dahija 1804. (Vuk IV, 24), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), boja na Kukutnici 1809. (Vuk IV, 62) i Vučićeve bune 1842. (SANU IV, 48).
U leto 1842. izbila je buna protiv kneza Mihaila, sina i naslednika kneza Miloša Obrenovića, koju su predvodili ustavobranitelji Toma Vučić Perišić, Avram Petronijević i Ilija Garašanin.
Buna je rezultirala zbacivanjem kneza Mihaila i njegovim bekstvom u Zemun, tada u sastavu Austrije. Dovela je i do promene dinastije jer je Mihaila na prestolu zamenio Karađorđev sin Aleksandar Karađorđević (1842 – 1858).
Knez Mihailo Obrenović ponovo je doveden na vlast 1860, posle očeve smrti. Vladao je sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista i unapredio Srbiju. Ubijen je 10. juna 1868. u Košutnjaku kao žrtva zavere.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [151] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [83] cobiss |