ČAČAK

sl1

Čačak 1905.

sl1

Čačak, početak XX v.

Istorijski nazivi

Gradac

Etimologija

Prvi put 1405: Çaçach, Zaçach, od čačak, ‑čka ‘neravnine na putu od kamenja ili otvrdlog blata’ (Skok I 284b). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43º 54’ N, 20º 22’ E   
Grad u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave.

Istorijat

Pominje se u rimsko doba kao gradsko naselje. U XII v., na mestu starog naselja, Nemanjin brat Stracimir podigao je između 1172. i 1190. manastir Gradac oko kojeg se postepeno razvijalo novo naselje pod istim imenom. Padom Srbije pod tursku vlast 1459. staro stanovništvo je istrebljeno, a manastir pretvoren u džamiju. Turski geograf Hadži Kalfa pominje varoš Čačak na beogradskom putu, na obali Morave. To ime grad je dobio kao turska palanka, mada se pod njim prvi put pominje 1405, u jednom spisu iz Dubrovačkog arhiva.
Za vreme austrijske okupacije Srbije 1718–1739. bio je austrijsko pogranično utvrđenje. U vreme Kočine krajine Srbi su ga 1788. zauzeli i spalili pre dolaska austrijske vojske. U Prvom srpskom ustanku Lazar Mutap i Milić Drinčić zauzeli su Čačak 5. aprila 1805. Turci su ga ponovo osvojili 1813, a u Drugom srpskom ustanku ojačali su mu posadu i utvrđenja. Napustili su ga posle bitke na Ljubiću i otada je u srpskim rukama. U Kneževini Srbiji vodi se kao „varoš u okružiju čačanskom, srezu trnavskom, sa 305 kuća i 948 duša. Stolica episkopa užičkog i Konsistorije eparhijalne, Načalničestva i Suda okružija čačanskog”.* Imao je jednu crkvu i školu od 2 klase.

Epski kontekst

Kod Vuka (IV, 39) u njemu boravi Lazar Mutap (tokom Prvog srpskog ustanka, svakako ne pre 1806. kada je poginuo Vasa Čarapić). Moguće je da ova pesma peva o ustaničkom pohodu na Vidin 1809, ali je siže znatno izmenjen prema epskim potrebama: sukob je iniciran dvobojem (crni Arapin izaziva Karađorđa, a Mutap ga zamenjuje), a Srbe predvodi pogrešan ustanički vođa (Mutap, umesto Milenka Stojkovića). Ostale pesme iz iste zbirke opevaju događaje iz Drugog srpskog ustanka, od kojih Vuk IV, 46 upravo boj na Čačku 1815. Jedino ga SANU IV, 41 pominje u kontekstu početka bune protiv dahija.

Manastir Gradac i Gradačka arhiepiskopija
U Žičkoj povelji (popis kraljevskih manastira) i Svetostefanskoj hrisovulji iz 1314-1316. Bogorodica Gradačka pominje se kao kraljevski manastir. Kada su kralj Milutin (1282–1321) i arhiepiskop Nikodim (1317–1324) reorganizovali Srpsku arhiepiskopiju (1319–1321), crkva je postala sedište nove Gradačke arhiepiskopije. Sredinom XV v. ona se u zapisima javlja kao mitropolija. Moravski Gradac se pominje kao Čačak od 1405, ali se mitropolija i dalje zove Gradačka.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [II]  cobiss
book1971Мошин, Владимир: Повеље краљa Милутина – дипломатичка анализа, Историјски часопис 18.  [65-66]
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [94]  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [169]
book1985Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985.  [I]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [187*]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [III]  cobiss