ČEMERNO
Etimologija
Pridev od čemer, prasl. naziva za razne vrste otrovnih biljaka, up. s.‑h. čemerika ‘kukurek’; u zapadnoj Srbiji ima planina Čemerno. (A.L.)
Atribucija
- ravno: I dođoše na ravno Čemerno (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:183) - bez atribucije: Zdravo smo ti, majko, na Čemernu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:185)
Geografski položaj
43° 29’ N, 18° 4’ E
Planina, prevoj i selo istog imena, u BiH, blizu Gacka.
Epski kontekst
U pesmi se pominje kao jedna od postaja na putu Sremska Mitrovica – Risan (Mitrovica – Zvornik – Glasinac – Prača – Jabuka – Zagorje – Čemerno – Vrbica – Cernica – Korita, gde dolazi do tragedije pre nego što svatovi uopšte stignu do Risna).
Takođe i: mesto nekoliko kilometara daleko od Pljevalja (Crna Gora).
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [51] cobiss |