EPSKI GRADOVI - leksikon

<   2 od 2    >

• JUNIK

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

JELEČ, Jelača

Etimologija

Stsrp. Jelečь verovatno od jela, mada je sufiks -eč redak (up. bodeč ‘vrsta ribe’, Grmeč); on je odbačen u stsrp. Jelьci < *Jelьsci, kako se zvala župa sa središtem u raškom Jeleču. (A.L.)

Atribucija

Jeleč

• grad: On uteče u grada Jeleča (ER 98:73)
• kršni: I još ječma iz kršna Jeleča (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 9:11)
• planina: Kad je stigla u Jeleč planinu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 31:56)
• bez atribucije: Od Jeleča iz Hercegovine (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 12:111); ER 98

Jelača

• grad: Ovo ’e knjiga od Jelače grada (MH VIII, 9:42)
• bijeli grad: Pod Jelačom, pod bijelim gradom (MH VIII, 9:2)
• bijela: Te on dođe pod Jelaču b’jelu (MH VIII, 9:71)
• bez atribucije: Do Jelače devet obdanica (MH VIII, 9:67)

Istorijat

1. Stari grad u Srbiji. Nalazi se u Raškoj župi, na planini Rogozni, 13 km j/i od Novog Pazara. U njemu su srednjovekovni srpski vladari provodili leto.
Jeleč je župski grad, sagrađen na visokom, teško pristupačnom vrhu planine. Malih je razmera, danas potpuno u ruševinama. U XIII v. bio je dvorac Stefana Uroša I Velikog „Hrapavog” (1243–1276). Zovu ga još i Jerinin grad. Prvi pomeni Jeleča javljaju se već 1149, a zatim 1282. i 1314. (Ispod grada Jeleča 1282. kralj Dragutin je tokom lova pao sa konja i obogaljio se, posle čega je abdicirao u korist svog mlađeg brata Milutina. Predaja vlasti obavljena je na saboru u Deževu.)
Turci su ga uzeli poslednjih godina XIV v. i držali još neko vreme u njemu svoju posadu, a posle je opusteo. U turskim popisima prvi put se javlja 1455. a poslednji 1516. Ostaci srednjovekovnog podgrađa (Malog Grada) leže ispod grada, na s/i i j/i padini. Podgrađe je delom bilo utvrđeno. Na sedlastom prevoju, na j/i strani, nalazilo se neutvrđeno naselje, u kasnijim izvorima pominjano kao trg.
2. U MH VIII, 9 radi se o jednom drugom Jeleču (u pesmi: Jelača), gradu koji je morao biti u Hercegovini (sličan siže i u ER 98: u Jeleču sedi Jelečković Mujo s kojim se bori Smiljanić Ilija). Jedan takav grad je bio u staroj Zeti; od njega danas postoje razvaline u dolini reke Bistrice, leve pritoke Drine; prvi put se pominje 20. januara 1448. kao grad (castrum) u posedu hercega Stefana, a 1454. i kao naselje. Turci su ga osvojili 1465. Drugi je srednjovekovni grad u dolini Govze oko 13,5 km j/z od Foče (današnjeg Srbinja). Kod Vuka u Rječniku navodi se kao „varošica u Hercegovini blizu Foče”. Spominje se 1438. I danas postoji kao selo kod Foče. Iz bilo koga od ova dva grada mogao je poticati muslimanski junak Jelačić/Jelečković Mujo.

Epski kontekst

3. U SANU III, 9 Jeleč se javlja u okviru formule:

verovatno iskovanoj na osnovu analogije po suprotnosti, sa poentom na stvarima koje je teško nabaviti („što imati neće”, upor. na drugom mestu „ječma iz kršna Melečma” – vide , ).
4. U SANU III, 31 pominje se Jeleč kao planina, ali se posle stalno govori o Turcima Jelečanima, a oni sigurno nisu živeli u gori već u gradu. Za tu se pesmu verovatno vezuje neki od Jeleča u Hercegovini. (To potvrđuje i pomenuta pesma ER 98.) Inače se Jelečković Mujo i Smiljanić Ilija u istom sižeu javljaju i u pesmi MH VIII, 9 gde se grad zove Jelača, a Turčin je označen kao poturica i imenovan Jelačić umesto Jelečković.

Literatura

1950

Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [117-118]  cobiss

1952

Здравковић, Иван: Град Медун крај Титограда, Стварање. Часопис за књижевност и културу VII/3, Цетиње, 154-156.  [21]

1957

Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss

1959

Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [65]  cobiss

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss

1970

Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss

1973

Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [187]  cobiss

1974

Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд.  cobiss

1975

Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:518]

1979

Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [411, nap. 64]  cobiss

1997

Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд.  [103]  cobiss