PRIJEPOLJE
Prijepolje, panorama
Prijepolje, Hisardžik džamija ispod srednjovekovnog grada Mileševa
Etimologija
U lat. zapisima 1343. Prepolie, 1407. Pripogliei, 1435. Priepogle, stsrp. 1477. Pripolje, 1537. ot města Prijepolja, izvorno *prěd-polje: Prijepolje je na izlazu Lima iz tesnaca, odakle se širi dolina (Skok II 698). Ikavski Pripolje u Bosni kod Travnika, ekavski Prepolje u Sloveniji kod Maribora. Nema pravog osnova da se pretpostavlja strano poreklo (gr. peripólion ‘predgrađe, istureno gradsko utvrđenje’). Up. Лома 1989, 24 i d. (A.L.)
Atribucija
- šeher: Te je šalje šeher-Prijepolju (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:124) - bez atribucije: Prijepolje i Bijelo polje (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 41:27); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 29; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 62; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144, 170
Geografski položaj
43° 23’ N, 19° 38’ E
Grad na reci Limu (Srbija).
Istorijat
Kod Vuka u Rječniku pominje se kao „grad i varoš u Hercegovini (na rijeci Limu)”. Veliki srednjovekovni trg.
Prijepolje je prvi put spomenuo Gijom Adam 1332. U drugim istorijskim izvorima javlja se 1343. kao trg manastira Mileševe. Dubrovčani su u njemu imali svoju koloniju i Prijepolje se u njihovim izvorima prvi put pominje 1345. Prijepolje se zaista i razvilo kao drumsko naselje na karavanskom putu poznatom pod nazivom „dubrovački drum”, koji je povezivao centralne i istočne delove Balkana sa srednjim delom jadranske obale.
U srednjem veku prijepoljski kraj, srednje Polimlje i cela dolina Lima bili su osovina stare Raške i njena najnaseljenija i najnaprednija oblast. U župama doline Lima, Dabru, Crnoj Steni, Zvijezdu, Bihoru, Ljuboviđi, Budimlju i Plavu podignuto je oko sedamdesetak manastira i crkava. O tome svedoče mnogi spomenici, među kojima su najznačajniji Davidovica kod Brodareva i Mileševa kod Prijepolja, koju je na ušću Kosatice u Mileševku sagradio kralj Vladislav Nemanjić između 1218. i 1219. I za vreme veoma duge turske vladavine podignuto je tamo više objekata. Među njima najpoznatiji su Ibrahim-pašina džamija u Šarampovu, verovatno sagrađena u XVI v., i Sahat-kula.
Epski kontekst
U pesmama se pominje u kontekstu boja na Krusima 1796. (SM 170), kao jedno od mesta iz kojih kapetan Mušović skuplja vojsku za pohod Sulejman-paše Skopljaka na Šumadiju 1805. (Vuk IV, 41), u kontekstu boja pod Ostrogom 1843. kao mesto Čengić Ali-bega i Smail-age, rođenog brata kapetana Mušovića (Vuk VIII, 60), itd.
Literatura
 | 1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. [32] cobiss |
| 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:499] |