FLORINA, Lorin
Istorijski nazivi
Chloro, Lerin, Chlerenon
Atribucija
- grad: A šilje je u Lorinu gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 106:55)
- bez atribucije: Baš na ruke Duke od Lorina (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]106:56)
Geografski položaj
40° 46’ N, 21° 23’ EGrad u Grčkoj. Glavno mesto Lerinske Makedonije.
Istorijat
Nastanjen kontinuirano još od preistorije. Sadašnje ime je izvedeno iz vizantijskog Chloro. Lerinski opat Amancije (Amand / Amantius / Amatius) iz VII v. (
708) posvetio se i njegov se dan slavi 18. novembra.
Pod Turcima, u Lerin dolazi veliki broj muslimana. Sredinom XVII v., po svedočanstvu Evlije Čelebije, grad je imao 6 muslimanskih mahala, ali od XVIII v. grčki element jača i na kraju preovlađuje, najviše zahvaljujući trgovini i zanatima, posebno kujundžijskom.
Od 1878. (nakon proterivanja Turaka iz Srbije) ojačava gerilska aktivnost u lerinskoj oblasti, a Lerin postaje centar makedonske borbe za oslobođenje i baza grčkih operacija u balkanskim ratovima (1912–1913).
Epski kontekst
Pesma ga pominje u neistorijskom kontekstu, kao mesto porekla žene mletačkog dužda („mila ćerca duke od Lorina”).
Literatura
1932 | Šimčik, Antun: Šuma nikla od kopalja ili kolaca, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XXVIII/2, 89-90. [89-90] |