KRAJINA
Manastir Prečista krajinska
Sv Jovan Vladimir (X-XI v.)
Atribucija
- selo: Krajinu mi selo raseliše (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 62:85)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
Verovatno se misli na Krajinu sv. Vladimira, oblast koja se prostire uz južnu obalu Skadarskog jezera severno od Rumije (Crna Gora), i istoimeno mesto kod današnjeg sela Ostroša, gde je krajem X i početkom XI v. bio prestoni dvorac kneza Jovana Vladimira. Od ove prestonice nije se očuvalo ništa osim ostataka manastirskog kompleksa poznatog kao Prečista Krajinska. Letopis popa Dukljanina datira ovaj manastir i crkvu na kraj X v., kada je tamo sahranjen Petrislav, knežev otac.
Pošto je ubijen 1016. u Prespi, knez Jovan Vladimir je prenet u crkvu Bogorodice Krajinske i tu sahranjen. Po predanju, crkvu je podigla Vladimirova žena Kosara (monaško ime Teodora), kći cara Samuila, koja je - po sopstvenoj želji – i sama sahranjena u crkvi, pored nogu svoga muža. Njihova tela su dva veka kasnije preneta u manastir Sin Đon (Sveti Jovan) u Albaniji, a kad je taj manastir srušen, mošti sv. Jovana Vladimira prenete su u bogorodičinu crkvu u Elbasanu.
Pominje se u kontekstu bitke za Lesendro i Vranjinu 1842. (u pesmi 1844).
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |