DENIZ
Atribucija
- bili: I on sašo do Deniza bila (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 13:317)
Geografski položaj
Neutvrdiva ubikacija.Istorijat
Reč deniz znači na turskom „more” – Ak Deniz („belo more”) i danas je tursko ime za Egejsko more (zapravo: „zapadno”, budući da u kolorističkom kodu za kardinalne pravce azijski narodi belo vezuju za zapad). Neko vreme u prošlosti Turci su belim, tj. zapadnim, označavali i Jadransko more.
Epski kontekst
Siže pesme dopušta da se ova pretpostavka ne odbaci, budući da iz Deniza dolaze Petar general (brat otočkog bana) i njegov sin mali Matijan – dakle ne glavni junaci (koji su svi iz Like), nego njihovi gosti koji mogu biti i sa mora.
Još i: dva mesta sa sličnim imenom.
Denizli (37° 46’ N, 29° 5’ E), glavni grad istoimenog elajeta u j/z Anadoliji. Podignut je u XIV v. na mestu antičke Laodikeje (Laodiceia ad Lycum) čije se ruševine nalaze na mestu Eski Hisar („stari grad”), 9 km od grada Denizli.
Laodikeju je u III v. pre n.e. osnovao Antioh II na mestu antičkog grada Diospolisa, na raskrsnici važnih trgovačkih puteva. U rimsko doba bila je glavni grad Frigije. Pod Vizantijom je bila neprekidno do XI v. kada za nju počinju da se zanimaju Turci. Konačno pada u turske ruke 1239.
U turskim dokumentima Laodikeja se javlja pod tri imena: Ladik (najstarije), Tonuzlu i Denizli. Do XIII v. sva tri su u opticaju paralelno, a posle formiranja vojvodstva Denizli, iako je ono bilo kratkog veka, ostaje samo ovo ime.
Denizli je bio rezidencija jednog od sinova Bajazita II, potom glavni grad live pripojene ejaletu Anadolija, a u XVII v. degradiran je na nivo kade u sandžaku Kutaja. Pominje ga Evlija Čelebija. Jak zemljotres (u kome je bilo 12.000 žrtava) pogodio ga je 1702.
Denjizi (44° 44’ N, 17° 48’ E), mesto u BiH.
Denizli (37° 46’ N, 29° 5’ E), glavni grad istoimenog elajeta u j/z Anadoliji. Podignut je u XIV v. na mestu antičke Laodikeje (Laodiceia ad Lycum) čije se ruševine nalaze na mestu Eski Hisar („stari grad”), 9 km od grada Denizli.
Laodikeju je u III v. pre n.e. osnovao Antioh II na mestu antičkog grada Diospolisa, na raskrsnici važnih trgovačkih puteva. U rimsko doba bila je glavni grad Frigije. Pod Vizantijom je bila neprekidno do XI v. kada za nju počinju da se zanimaju Turci. Konačno pada u turske ruke 1239.
U turskim dokumentima Laodikeja se javlja pod tri imena: Ladik (najstarije), Tonuzlu i Denizli. Do XIII v. sva tri su u opticaju paralelno, a posle formiranja vojvodstva Denizli, iako je ono bilo kratkog veka, ostaje samo ovo ime.
Denizli je bio rezidencija jednog od sinova Bajazita II, potom glavni grad live pripojene ejaletu Anadolija, a u XVII v. degradiran je na nivo kade u sandžaku Kutaja. Pominje ga Evlija Čelebija. Jak zemljotres (u kome je bilo 12.000 žrtava) pogodio ga je 1702.
Denjizi (44° 44’ N, 17° 48’ E), mesto u BiH.
Literatura
1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [II, 210-211] |
1961 | Филиповић, Миленко: Називање страна света и народа по бојама, Зборник за друштвене науке, Матица српска 29, Нови Сад, 69-77. cobiss |
1995 | Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe. [42] |