CRNCI
Etimologija
Stsrp. črьnьci ‘crnorisci, monasi’. (A.L.)
Atribucija
- selo: Selo ću ti Crnce opaliti (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 17:9)
- selo pipersko: Od Crnacah sela piperskoga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 16:2) - selo maleno: Od Crnacah sela malenoga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 19:2) - selo kameno: Od Crnacah sela kamenoga (Vuk IV, 20:48)
- kameni: Te doziva u Crnce kamene (Vuk IV, 21:3)
- bez atribucije: Od Crnacah i od Martinićah (Vuk IV, 20:39); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 22; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 50, 162
Geografski položaj
42° 31’ N, 19° 15’ E
Selo u Crnoj Gori. Nalazi se 18 km severno od Podgorice. Pripada plemenu Piperima.
Istorijat
Mesto se nalazi ispod brda Kapeša i deli se na dva glavna sela, od kojih se jedno zove Na Grobovlje, a drugo Pod Grobovljem (Grobovlje je lokalitet takođe pod Kapešom, na s/z oblasti Crnci). Ispod Kapeša je mesto Babljak u kome su crkva i sadašnje crnačko groblje.
Epski kontekst
Pesme ga uglavnom pominju u kontekstu sukoba Pipera sa Turcima.
Ćelija piperska
Iznad sela Gornji Crnci, 17 km od Podgorice, nalazi se manastir Ćelija piperska koji je 1637. osnovao sv. Stefan Piperski. On je zapravo podigao ćeliju u kojoj se podvizavao, a manastirski kompleks je sagrađen kasnije. Kao ktitor, sv. Stefan Piperski je i sahranjen u manastirskoj crkvi.
Pesma pominje ovaj lokalitet u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru (1852–1853), kao jedno od konačišta crnogorske vojske:
Dođe s vojskom u lomne Pipere,
U Ćeliju s vojskom počinuo (Vuk IX, 1:139–140).
Iznad sela Gornji Crnci, 17 km od Podgorice, nalazi se manastir Ćelija piperska koji je 1637. osnovao sv. Stefan Piperski. On je zapravo podigao ćeliju u kojoj se podvizavao, a manastirski kompleks je sagrađen kasnije. Kao ktitor, sv. Stefan Piperski je i sahranjen u manastirskoj crkvi.
Pesma pominje ovaj lokalitet u kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru (1852–1853), kao jedno od konačišta crnogorske vojske:
Dođe s vojskom u lomne Pipere,
U Ćeliju s vojskom počinuo (Vuk IX, 1:139–140).
Đevič grad
U oblasti Crnci, na mestu Župina iznad manastira Ćelije, postoje tragovi male tvrđave koja se u narodu zove Đevič-grad. Prema predanju, na brdu preko puta Đevič-grada (koje se i zove Gradina) bio je u doba sv. Save letnjikovac devojaka koje su živele u Đevič-gradu, „domu đevojačkom”. U Piperima postoji još jedan Đevič-grad (u Vežešniku više Morače). Radi se verovatno o uspomeni na nekadašnje ženske manastire, od kojih je jedan mogao biti i preteča današnjeg manastira Ćelije.
U oblasti Crnci, na mestu Župina iznad manastira Ćelije, postoje tragovi male tvrđave koja se u narodu zove Đevič-grad. Prema predanju, na brdu preko puta Đevič-grada (koje se i zove Gradina) bio je u doba sv. Save letnjikovac devojaka koje su živele u Đevič-gradu, „domu đevojačkom”. U Piperima postoji još jedan Đevič-grad (u Vežešniku više Morače). Radi se verovatno o uspomeni na nekadašnje ženske manastire, od kojih je jedan mogao biti i preteča današnjeg manastira Ćelije.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1911 | Ердељановић, Јован: Постанак племена Пипера. Етнолошка расправа, Српски етнографски зборник, XVII, 241-477. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [91] cobiss |