FOČA/SRBINJE, Foča
Istorijski nazivi
Hotča, Choza, Chozza
Etimologija
Prvobitno Ho(t)ča, posesiv na jь u ženskom rodu prema vьsь ‘selo’ od ličnog imena *Xodъkъ ili *Xotъkъ, skraćenog od Hotimir, Hodislav ili sl., up. u muškom rodu češ. Chodeč, polj. Chotecz, u srednjem sln. Hoče; istog porekla je ime sela u Metohiji Hoča. Današnji oblik sa dijalekatskim prelazom h u f kao u fudika < hudika (nema veze sa tur. imenom grada u Maloj Aziji Foça od gr. Phokaía). (A.L.)
Atribucija
- ravna: Foča ravna, ne imade grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 89:50) - kalovita: Pošlje bjehu Foči kalovitoj (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 14:64)
- bez atribucije: U Foči su do tri grada tvrda (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 89:54); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60, 64; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 5, 144; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 14
Geografski položaj
43° 30’ N, 18° 46’ E
Grad u BiH. Od 1992. u Republici Srpskoj, preimenovan u Srbinje.
Istorijat
Za vreme hercega Stefana (1435–1466) i jedno vreme u periodu turske vladavine zvao se Hotča, a od XVI v. (pod Turcima) Foča.
Foča nije imala utvrđeni grad – u čemu se pesma Vuk III, 89 potpuno slaže sa istorijom, već je služila kao trg i tranzitno mesto za trgovce i poslanike. Prvi put se i pominje 1368. kao stanica dubrovačkih trgovaca. U rukama lokalnog plemstva, porodice Hranić Kosača, ostala je do proleća 1465, kada su je osvojili Turci. Od 1470. do 1572. pripadala je novoosnovanom Hercegovačkom sandžaku i bila stalno sedište hercegovačkih sandžak-begova. U vreme austrijske uprave Foča je bila pogranično mesto prema Turskoj i Crnoj Gori, usled čega je dobila i vojnu funkciju.
Pod turskom upravom, Foča postaje znameniti zanatski centar. Iz dokumenata se vidi da je u njoj bilo zastupljeno najmanje 30 različitih zanata, čijim se proizvodima uveliko trgovalo. Najpoznatiji su bili fočanski oružari, naročito kovači sabalja i noževa (upor. SM 144; SANU III, 17), tašneri, krojači i drugi. Najviše je robe odlazilo u Dubrovnik, odakle se u unutrašnjost Balkana odnosila druga roba za trgovinu: ulje, vino, voće, tekstil, ukrasi, so, metalni predmeti, barut i sl.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu bitke na Grahovu 1836. kao jedno od mesta iz kojih se regrutuje turska vojska (Vuk IV, 55). U SM 5 predstavljena je epska verzija turskog pohoda na Beč koji dobija mirno razrešenje jer se ispostavi da su zatočnici turskog sultana i bečkog cara – Miloš i Milinko – dva rođena brata iz Mostara, koje je samohrana majka prodala carevima pošto je Mostar desetkovala kuga:
Car Milošu Mostar potpisao,
A Milinku Foču darovao,
Pa ćesar im darovao blago (193–195).
U jedinoj muslimanskoj pesmi koja je pominje (KH III, 14), Foča se javlja kao jako trgovačko mesto, posebno čuveno po volovima.
Literatura
 | 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [97] cobiss |