JADRAN
Atribucija
- bijeli grad: Do Jadrana, bijeloga grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:165)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija. Možda Jadranovo – mesto u Hrvatskoj (45° 13’ N, 14° 37’ E).Epski kontekst
U pesmi Vuk VIII, 73, koja peva o pohodu Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853, Hrvatska se nigde ne pominje:
I eto ti zemlja Bosna ravna,
Bosna zemlja i Hercegovina,
Arbanija do Urumenlije,
Do Jadrana, bijeloga grada (162–165).
Bosna zemlja i Hercegovina,
Arbanija do Urumenlije,
Do Jadrana, bijeloga grada (162–165).
Ako se Urumenlija, evropski deo Turske imperije, shvati kao kopneni deo Balkana na sever i istok od Albanije (što pesma dopušta), onda bi se grad Jadran možda mogao identifikovati kao Jadar budući da je oblik jadranski dugo bio u upotrebi jednako kao i jadarski (u pisanim izvorima iz XVIII v. i kod Vuka u Rječniku: Jadranin, Jadranka – „aus Jadar”; Jadranski - „von Jadar”). U pesmama se, međutim, toponim Jadar javlja u oba svoja današnja značenja: kao voda (Kade dođe Jadru vodi ladnoj Vuk IV, 29:44) i kao oblast (Ko će čuvat Jadra i Pocerja Vuk IV, 39:78).
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Јадар, Јадранин, Јадранка, Јадрански] cobiss |
| 2005 | Спремић, Момчило: Прекинут успон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (Јадар у средњем веку 3-42). cobiss |